Velika igra

Da bi došlji do konkretnijih ideja o tome kako značajno brže poboljšati ekonomiju i uvećati bruto društveni proizvod, prvo smo sagledali stanje i razmotrili osnovnu infrastrukturu. Ostalo je da podrobnije obradimo informatičku strukturu i mrežu ljudi o kojima ću pisati kasnije. Pomenuo sam i cilj i šta je važno da bi se do njega došlo.

Pa tako, za cilj smo postavili dostizanje BDP Irske po glavi stanovnika i to onog koji će oni imati ako zadrže isti rast sledećih 10 godina. Takođe smo rekli da taj cilj postavljamo zato što je bolje postaviti viši cilj, pa i čak i ako podbacimo postićićemo mnogo više nego što bi to postigli da smo nastavili po starom.

Trenutni BDP Srbije po glavi stanovnika je $7,247 dok će BDP Irske ako ona zadrži sadašnji rast od 3% biti $105,909. Ako izuzmemo svetsku ekonomsku krizu u proseku srpski BDP je beležio rast od približno 2.2% poslednjih 10 godina. To znači da bi Srbija ako nastavi na sličan način za deset godina imala BDP od $9,009 po glavi stanovnika, dok ako bi uspela da ostvari rast od 4.2% kao u poslednje 2 godine onda bi BDP po glavi stanovnika bio $10,935. Što je veoma daleko od pozicije gde će biti Irska. Ako bi Srbija uspela da dostigne nivo Irske imala bi BDP na nivou države od oko $740 milijardi ili približno onoliko koliki je vojno izdvajanje US svake godine.

Da bi se sustigla Irska bio bi potreban je rast od 30.8% godišnje svake godine sledećih 10 godina. Irskoj je da dođe sa nivoa na kome je Srbija sada, do nivoa na kojem se sada nalazi trebalo 35 godina. Postavlja se pitanje da li je uopšte tako nešto moguće? Sve je moguće samo treba znati kako! Nastavite da čitate tekst i naći ćete primer kompanije koja to radi poslednjih nekoliko godina.

Za sada u Srbiji najbolje plaćeni stalni posao je posao programera gde plata za seniore može dostići i do 2500 evra ($2700) mesečno. Čak i da svaki od 6,982,604 stanovnika postanu senior programeri i kada se na to doda 62% poreza koje plaćaju poslodavac i radnik, i uračuna 5% ostvarenog profita poslodavca, Srbija bi ostvarila godišnji BDP od $385 milijardi godišnje što je i dalje 2 puta manje od onoga čemu težimo.
Svima je jasno da je nemoguće imati 100% stanovništva koje se bave poslom programera, kako zbog jednostavnih demografskog faktora kao što je starost (dobar deo dece i starih) tako zbog jednostavne činjenice da nije moguće očekivati da se svi bave istim poslom jer bi neko morao da radi i ostale poslove: zdravstvo, administracija, prodavnice, gradska čistoća na primer, barem dok ne nađemo način da sve te poslove automatizujemo, a kad već dođemo na taj nivo razvoja računanje BDPa kao i mnoge druge stvari će izgubiti smisao.

Ako pak uzmemo milion hektara obradive zemlje koji nisu iskorišteni i zamislimo da na čitavom tom prostoru posejemo jabuke, profit koji bi mogao biti ostvaren izvozom recimo na Rusko tržište sa cenom od 50 evrocenti po kilogramu bio bi negde oko $33 milijarde. Čak i da zasadimo svu obradivu zemlju u Srbiji, svih 5.1 million hektara i da imamo prinos od 100 tona po hektaru i najbolju moguću cenu od $0.77 po kilogramu bruto prihod od poljoprivrede bi bio $393 milijarde što je opet skoro duplo manje od cilja koji želimo da postignemo.

“Aladinova Lampa” (AI)

U ovom trenutku počinje da izgleda da je potrebno čudo da bi se dostigo željeni cilj. Možda Aladinova lampa i duh koji ispunjava sve želje? U nekom smislu nismo daleko, jer ono čemu napredak teži je baš to, maksimalna dobit sa što manje uloženog ljudskog rada. Kroz vekove ovo se najčešće ostvarivalo kroz robovlasnički odnos koji je na neki način još na snazi. Jedan odsto ljudi na svetu poseduju sve bogatstvo dok ostatak civilizacije radi po njihovim željama i prohtevima. Sve što se promenilo je odnos, u kome su goniči robova postali malo humaniji pa dozvoljavaju ljudima široku lepezu raznih sloboda. Naravno za one retke tu je i mogućnost da i oni sami jednog dana postanu robovlasnici.

Međutim, da ne bi previše odlutali, mnogo bolja analogija blagostanja kojem civilizacija teži i onog što nam je potrebno - bi bio Replikator iz naučno fantastične TV serije Star Trek ili možda robot Robi iz filma Zabranjena Planeta.
U oba slučaja radi se o nakakvoj mehaničkoj spravi koja ljudske komande sprovodi u delo. To je kompijuterska analogija duha iz lampe koja obezbeđuje sve što poželite. Zahtev se preko senzora prihvata, autorizuje, obrađuje uz pomoć neke vrste veštačke inteligencije i zatim pomoću robotskih “ruku” i “nogu” sprovodi u delo. “Duh“ će transformisati zahtev u instrukcije, i uz pomoć energije, radom pretvarati ulazne materijale u željeni objekt.

Osim što mašina može napraviti bilo šta što poželite isto tako može replicirati samu sebe. Na ovaj način ograničenje koliko toga možete da napravite u jedinici vremena je ograničeno količinom energije i sirovih materijala, brojem “replikatora” sa kojom raspolažete i brzinom kojom oni rade.
Kad imate ovakav nivo tehnologije samo od vaše mašte i inventivnosti zavisi u kakvom društvu će te živeti, može to biti neverovatan raj ali isto tako i pakao. Šta god to bilo svi indikatori ukazuju da se mi upravo krećemo ka takvoj budućnosti.

Cilj, Vizija i Vera

Ovde se postavlja najvažnije pitanje: kako osigurati da završimo na dobrom mestu ili u dobroj verziji budućnosti?

Moramo tako nešto postaviti za cilj. Nakon toga, bitna je vera u postavljeni cilj. Ako u postavljeni cilj ne verujete, sve su prilike da do toga nećete ni doći, jednostavno jer ćete na tom putu podsvesno minirati sami sebe i druge koji su sa vama, čisto kako bi potvrdili verovanje koje imate. Šta je realističan cilj kad je u pitanju države - zavisi od svih njenih građana.

Pri ovome zamke malodušnosti su česte, i često se izražavaju kroz reči “moglo bi ali neće zbog drugih”. Ovde treba shvatiti da bez obzira da li je grupni ili državni cilj, postojite samo vi i ono što vi možete uraditi. Ako niko neće da pokuca na vrata budite vi ti koji hoće, jer obično se dešava da jedan koji veruje vredi više nego hiljade onih koji ne veruju. Primera radi, kada je Novak Đoković počinjao sa tenisom, i kada je govorio da će jednoga dana biti šampion sveta, svi su mu se smejali, svi osim njega i njegovog trenera, oni su nastavili da veruju, rade i budu uporni.

Ali ništa od ovoga ne govori kakav cilj treba postaviti?

Jasno je da ne možemo samo juriti virtuelne brojeve kao što sam to do sad namerno radio sa pominjanjem BDP ili koeficijenta blagostanja. Da bi postavljeni cilj bio dobar on mora biti konkretan. Za to postoje dva razloga jedan je psihološki a drugi tehnički:

• Psihološki razlog - kaže da moramo imati neki vredan cilj, nešto što teži samoaktuelizaciji. Nešto što izlazi iz okvira naših egoističkih težnji. U isto vreme treba poznavati sopstveni narod i šta je to što ga veže i čini takvim. Istorija, folklor, vera, kultura ali i težnje i snovi. Pa tako krilatica “nebeski narod” može postati moralna zvezda vodilja ali se isto tako može pretočiti u metaforu “svemirskog naroda” kao težnju za obostranim duhovnim i tehnološkim blagostanjem.
  Ove moje reči ne treba shvatiti bukvalno nego samo kao primer bolje definisanog cilja koji se lakše može zamisliti nego nekakav nedostižan broj. Samim tim poverovati je lakše u “dobar život građana” nego u “$740 milijardi”. Pri ovome treba uzeti u obzir da je “dobar život” relativna stvar i da bi stvarni cilj morao biti mnogo specifičniji. Shodno tome bolje je imati cilj “tehnološki dovoljno napredni da mogu izlečiti sve bolesti i da mogu imati svoju svemirsku koloniju na Jupiterovom mesecu Evropa” nego definisati cilj sa “tehnološki napredni” - jer ovaj drugi nema jasnoću i može se tumačiti višestruko.

• Tehnički razlog - za ovako definisan cilj je izbegavanje permutacije i preslaganje brojeva kako bi se dobila pozitivnija slika. Stvari mogu krenuti na bolje onda kad krenemo da posmatramo svet oko nas kroz rešavanje realnih problema koji su svuda oko nas. Pri ovome često nismo ni svesni da problemi kao takvi oko nas uopšte postoje. Primera za to može biti izum automobila. Pre nego što je izmišljen većina ljudi nije ni pretpostavljali da im je potreban, niti je mogla da ih zamisli. Ako bi upitali nekoga šta želi da poboljša po pitanju prevoza, uglavnom su odgovarali “voleli bi brže konje”. Onog trenutka kada je neko počeo da razmišlja o hrani, izmetu, održavanju, starenju… misao o izbacivanju konja iz jednačine prevoza kočijama počela je da se nameće kao rešenje problema bržeg prevoza.

Slično tome, kada se kreiraju fiskalna i monetarna politika jedne zemlje bitno je da prvo ide posao (industrija/“ono što će da se radi”) a zatim dolazi novac i fiskalna ekonomija koja treba da nađe način da se to desi. Problem koji se uglavnom dešava kod zemalja opterećenih administracijom i kadrovima iz pravne i ekonomske sfere, je to što uvek prvo idu zakoni i žongliranje brojeva pri čemu po pravilu zanačajni rezultati izostaju. Ovo se dešava zato što su trenirani da gledaju u drvo pri čemu ne vide šumu, a i onda kada vide šumu ne mogu da zamisle kako bi želeli da izgleda za 100 godina i još manje svet izvan nje.

Zato je bitno imati vizionare, futurologe, preduzetnike, kreativne i maštovite ljude sa tehničko naučnim znanjem, one koji će videti dalje od onoga što daje puka statistika. Ljude koji mogu da vide problem i rešenje iz potpuno drugačijeg ugla. Za njima slede ekonomisti koji treba da obezbede novac i pravnici koji kreiraju zakonski okvir.

U jakoj ekonomiji koliko novca će biti raspoloživo za infrastrukturne projekte zavisi od veštine države da izvuče što više novca od stanovništva, ali ako je ekonomija slaba strategija se mora promeniti tako da se nađe način da se prvo kupovna moć prosečnog stanovnika uveća, što često samo po sebi zahteva mnogo energije. Slično kao što treba uložiti više energije da bi se motor pokrenuo iz stanja mirovine nego što to treba da bi se održala ista brzina kretanja.

Nakon postavljanja vizionarskog cilja, treba imati plan koji će dati potrebne akcije i korake kako bi se ono što je zamišljeno ostvarilo.

Za sprovođenje plana najvažnije je znanje sa kojim raspolažete - bilo da pričamo o ličnom znanju ili kao ukupnom potencijalu čitavog stanovništva. Posedovanje znanja podrazumeva poznavanje kako doći do nekog cilja, samim tim nije teško obučiti ljude da idu po istim utabanim stazama, prateći jednostavne korake da bi uradili neophodno. Samim tim, ako ste već pravili pekmez ili imate recept kako to uraditi, čak i da date nekome sa osnovnom sposobnošću čitanja, bez mnogo inteligencije, taj neko samo prateći korake, može uraditi ono što ste i vi sami uradili.
Međutim, da bi se dobio pekmez koji je bolji, jeftiniji, zdraviji, da bi se utrošilo manje radnih sati na njegovo pravljenje, ili da bi se smislio pekmez koji recimo može sprečavati karijes svaki put kad se konzumira, potrebne su mašta i inteligencija čak i da bi samo pomislili na mogućnost nečega sličnog.

Inventivnost

“Mašta je važnija od znanja” - Alberta Ajnštajna

Mašta je toliko važna, da tvrdim da su ljudi malo maštovitiji i kreativniji, nikad ne bi bilo korupcije, svađe i ratova, jer bi shvatili da je neizmerno bogatsto za svakog od nas tu i sada. Naučni napredak bi se značajno ubrzao, a većina problema bi naprosto isparila.

“Sve ono što čovječiji um može da zamisli i u šta može da poveruje, može i da postigne.” - Napoleon Hill

Mnoge stvari koje su danas normalne, nekad se verovalo da su nemoguće. Neko u prošlosti je bio dovoljno hrabar da zamisli drugačije. Ovde treba napraviti razliku između fizički mogućih i nemogućih stvari. Pri čemu treba uzeti u obzir da to što zakoni fizike dozvoljavaju još uvek nije u potpunosti poznato, a i u okviru onoga što jeste i dalje postoji veoma širok spektar mogućnosti.

Ako u državi znanje u određenoj oblasti ne postoji, kreativni ljudi su ti koji mogu da smisle nove stvari, proizvode, procese… Nakon toga su potrebni inteligentni ljudi koji maštu mogu da sprovedu u stvarnost.

Kriva raspodele inteligencije je takva da otprilike 50% ljudi ima prosečnu i iznad prosečnu inteligenciju. Deo te grupe, 20% od ukupnog stanovništva oko 1.4 miliona u Srbiji bi mogao imati iznad prosečnu inteligenciju, a broj ekstra darovitih bi bio negde oko 3%, što bi u slučaju Srbije bilo 210,000 stanovnika. Pomenute brojeve treba uzeti u obzir sa brojevima visoko stručnih kadrova koji su migrirali iz Srbije od 2000 do danas, čime bi se dobila bolja slika sa čime država trenutno raspolaže. Kreativnost i inteligencija je ta koja podstiče brz napredak, sve ostalo je samo očekivanje drugačijeg ishoda radeći isto što se radilo i pre - a neko reče da je baš to jedna od definicija ludila.

Želite da vam bude bolje? Najbolje što jedna osoba ili sredina može da uredi za sebe, ako već nema takve sposobnosti, je da podrži kreativne i inteligentne ljude koliko je god i kako god je to moguće. Počnite da bodrite ljude oko sebe, naročito one koji žele da rade na svojim snovima i da se usavršavaju. Drugačije političko mišljenje ne bi trebalo da spreči državu da podrži kreativne ljude koji svojim zanjem i sposobnostima samo mogu doprineti razvoju a samim tim i svima unutar države.

Ako je Srbija politička zalutala, da li nam barem cilj može biti isti?

Sada, uzmimo u obzir da je sve gore navedeno ispunjeno, ovo su neki od principa koje treba ispoštovati kako bi se naša ekonomija mogla približiti zapadnim zemljama:

Osnovni principi

Izvoz veći od uvoza
Ako uzmemo bilo koji ekonomski sistem, bilo da su u pitanju lične finansije, finansije firme ili države uprošćen model izgledaće veoma jednostavno. Postojaće ulaz, izlaz, zalihe i unutrašnje operacije. Pa tako ako zamislimo raspolaganje sopstvenim finansijama čovek može imati prihode, troškove, dok će razlika tog novca biti ušteda koja se može dalje upotrebiti.

Što se države tiče, da bi ubrzali rast, izvoz (prihod) uvek mora biti značajno veći od uvoza (troškova), na taj način brzo će se stvoriti razlika (ušteda).

Najbolji način da se ovo postigne je da se eliminiše uvoz proizvoda koji sami možemo proizvesti, dajući proizvodnju malom broju povlašćenih proizvođača. Čačkalice, beli luk, pasulj, pileće meso… sve to mi možemo sami proizvesti i to sa većim kvalitetom nego što su proizvodi koje uvozimo.

Ovo je analogno sa ličnim finansijama, da bi uštedeli i imali sredstva koja dalje možemo pametno investirati u bogaćenje, moramo zaustaviti odliv novca na nepotrebne stvari. Šta su navike bez kojih možete?

Zaduživanje
Ako je to moguće treba biti bez dugova, pri čemu treba biti pažljiv kome se novac pozajmljuje. Uvek se može desiti da se veliki broj dužnika umesto da vrati dugove, udruži protiv vas uzvraćajući silom.
Treba smisliti način kako se osloniti na unutrašnje mehanizme. Ako možemo, treba napraviti sistem takav da ne zavisite od drugih, ujedno to znači da ti drugi neće moći uticati na vas. Međutim, obzirom da je Srbija jako mala ekonomija i obzirom na geografsku poziciju, izloženi su smo uticaju mnogih većih sila. Tako da način kako igramo mora biti takav da druge ne isprovocira da nam njihovim uplitanjem u naše poslovanje i politiku radi ostvarenja njihovih interesa troše vreme i resurse.
Ako već pozajmljujete novac od drugih, izbegavajte da to radite za lično zadovoljstvo, nego pozajmljujte novac za investiranje u biznis. Veća je šansa da će novac uložen u kakav posao moći da vrati pozajmljeni novac i da nastavi da generiše zarado nakon što je dug isplaćen, nego što je to novac potrošen na lično zadovoljstvo.

Naterajte novac da radi za vas
Bilo da je novac pozajmljen ili ušteđen, brz rast se može ostvariti samo ako nađemo način da novac radi za nas, ovo važi kako na ličnom nivou tako i za državu.
Svako zaposlenje i rad za platu ima svoj limit zarade. Ako uzmemo redovno radno vreme od 40 sati nedeljno maksimalni broj radnih sati bi bio nekih 80 do 100 sati koji su verovatno fizički teško izdrživi na duge staze. Kada to pomnožimo sa nekom satnicom dobijamo koliki je maksimum koji neko može da zaradi radeći posao koji radi. Ako tako dobijene brojeve sa brojem stanovnika možemo dobiti koja je to maksimalna zarada koju svi mogu ostvariti.

Međutim ako želimo zaraditi više, moramo da pređemo sa koncepta plate i zarade po satim, na koncepte kao što su profit ostvaren kroz prodavanje proizvoda i usluge.
Pasivna zarada i dodatna zarada koje ne iziskuje naše učešće može se ostvariti na neki od sledećih načina:

• školovanje - uložite u sebe i svoje znanje i usavršite neku veštinu, ne zahteva uvek novac ali je zahteva vreme i trud
• pretvorite hobi u biznis sa strane - postoje mnoge male stvari koje se mogu pretvoriti u posao sa strane, povrtarstvo, nakit, izumi, internet… a tržište postaje takvo da omogućava da lako prodate to što proizvodite. Probajte, krenite sa nečim malim.
• investiranje na berzi ili posedovanje intelektualne svojine
• kreiranje biznisa
• ulaganje u tuđi biznis kao investitor
• iznajmljivanje opreme, prostora, sobe ili stana na dan
• …

Država ima dvojaku ulogu u ovome:

• mora obezbediti subvencije i zakonski okvir pojednostavljujući poreksu politiku i administraciju što će potaknuti ljude da investiraju i ostvaruju pasivnu zaradu.
• sa druge strane, država kao entitet mora ulagati deo svoje ušteđevine u zemljama koje beleže brz rast ali imaju sigurne kompanije, kako bi se u slučaju ekonomskih kriza smanjio rizik od domino efekta. Što se ovakvog ulaganja tiče ono takođe zahteva dobre trgovce akcijama i obveznicama koji će moći da osete trendove u usponu ali takođe imati osećaj prema zahtevima društva kao što su zdrava životna sredina, zelene energije itd.

Svaki posao ili pasivni prihod može imati maksimum
Kada država odluči da nešto subvencioniše treba ispitati tržište i videti koliko je to nešto potrebno. Uzmimo pčelarsto za primer: proizvodnju meda, ako krenemo da istražujemo videćemo da porizvodnja meda ne zavisi samo od klime, nego i od toga koliko košnica ima na jednoj teritoriji, koliko bilja i cveća koje ima nektar, na kojoj teritoriji se nalazite itd. Samim tim postoji neki maksimum koliko ljudi može ovim da se bavi pčelarstvom pre nego što opadne ukupna proizvodnja. Sve to se vrlo lako može da regulisati sa boljim sistemom koji bi pružavo valjanije povratne informacije.

Maksimlana rasprostranjenost uzrokuje pad cena
Često se dešava da ljudi preslikavaju jedni od drugih kad vide da je nešto profitabilno, ovo često uzrokuje brzo propadanje svih zbog viška proizvoda koji obaraju cenu. U poljoprivredi za to su čest primer proizvodnja krastavaca, pečuraka ili malina.
Najčešća vrsta investicije u Srbiji je kupovine stana za iznajmljivanje, čime neko ima malo više viška novca odlučuje se na ovaj potez kao nasigurniju opciju, međuim svaki od poslova ima svoj maksimum, i jasno je da je logika gde svi pokušavaj da urade isto pogrešna, i prilično ranjiva - pandemija je pokazala da je iznajmljivanje stana na dan ili bilo kakva opcija turizma i ugostiteljstva prilično ranjiva investicija.

Proizvodi

Dajte prednost proizvodima za kojima postoji stalna potreba a koji se mogu dugoročno skladištiti
Proizvodi kao sušeno meso, sir ili voće mogu se čuvati godinama. Primera radi Italija ima banku sira u kojoj čuva 430 hiljada kolutova parmezana. Alkohol se može čuvati još duže pri čemu neće izgubiti vrednost. Med se može čuvati hiljadama godina i neće izgubiti na kvalitetu. Digitalne informacije, dragoceni metali, vlasnička prava se mogu čuvati beskonačno a upotrebljivi su sve dok imaju vrednost. Dodatnu vrednost imaju proizvodi koji mogu biti sredstvo preživljavanju tokom kriza, pa tako tokom hladnog rata praksa je bila da uvek postoje zalihe najosnovnijih sredstava.
Obzirom na sve učestaliji broj elementarnih nepogoda ovo ponovo može postati praksa.

Prodaja gotovog proizvoda nasuprot prodaje sirovine
Cena kukuruza na:

• berzi je 15 din/kg
• u oglasima 20 din/kg
• palenta (samleven kukuruz i upakovan) 120 din/kg
• u konzervi 290 din/kg
• palenta maloprodaja u Britaniji 360 din/kg

Potpuno isti proizvod može imati 24 puta veću cenu u zavisnosti kako je obrađen, zapakovan i gde se prodaje.

Srbija ima trend da mahom izvozi sirovine, dok nam se one vraćaju nazad u vidu proizvoda koji uvozimo, bilo bi dobro da promenimo ovu praksu čime bi se značajno uvećala zarada bez mnogo uloženog truda. Gore pomenuto je samo banalni primer, isto radimo sa velikim brojem drugih proizvoda.

Umesto da proizvodimo proizvode koji su skuplji mi često proizvodimo jeftinu bazu. Maline, začinsko i lekovito bilje, plemeniti metali, minerali, osnove za hemikalije… čak i med. Umesto da med kombinujemo sa lekovitim i začinskim biljem, maskama za lice, sapunima i pomadama, kolačićima i keksovima… mi ga uglavnom izvozimo jeftino u najosnovnijoj formi po mnogo manjoj ceni od one koje on ima na svetskom tržištu mada ima mnogo bolji kvalitet od kineskog koji trenutno vlada tržištem.

Isto važi za novootrikivena nalazišta litijuma koji je ključan za proizvodnju baterija. Moramo razviti način da sopstvenim investicijama dođemo do tog litijuma i da umesto što ga izvozimo, pravimo naše baterije ako ništa drugo ono bar po licenci. Treba ih proizvoditi u dovoljnoj količin za naše sopstvene potrebe u električnim automobilima i skladištima energije, ali isto tako dovoljnog kvaliteta da ih možemo izvoziti.
Baterije će biti sve traženija roba, toliko tražena da nećemo moći da podmirimo potražnju, samim tim moramo razviti neophodnu tehnologiju i proizvodnju!

Idealan proizvod
Informacija je najidealniji proizvod za prodaju, ulaganja su minimalna, a samo od vašeg znanja i mašte zavisi koliko možete postići. Pri tome najprofitabilniji je za one koji poseduju medijum/servise kojima se informacije razmenjuju. David Storey, je kupio virtualno ostrvo za 35000 dolara, dok je Qiu Chengwei ubio svog suigrača jer je prodao njegov virtuelni mač iz igrice. Facebook ima godišnji prihod koji je skoro jedan i po put veci od celokupnog Srpskog BDP i to postiže sa samo 45000 zaposlenih. To su samo neki primeri kolika je vrednost informacija - imajte to na umu.

Uslužno skladištenje informacije može biti ekstremno unosan biznis kao što su to pokazali Amazon i Microsoft.

Bez obzira što informacija može donositi veliki profit, treba uzeti u obzir da se slično novacu informacije tokom vanrednih situacija i nepredviđenih kriza ne mogu jesti, ali vam mogu obezbediti sve potrebno ako se na vreme pripremite. Prodaja softvera, tehnologija i mašina je u stvari znanje zapakovano u proizvod, i kao takvo je neuporedivo skuplje od mnogih poljoprivrednih proizvoda. Međutim, država strateški mora uvek održavati minimum fizičkih potreba kao što su hrana, piće, medicinska sredstva, naoružanje… kroz sopstvenu proizvodnju sa liste ključnih proizvoda.

Usluge
Call centri, online prodavnice, prevodioci, aplikacije za crtanje i obradu video materijala, chat aplikacije, agregatori vesti, portali… kakvu god uslugu možete pružiti gde će ljudsko učešće i potreba za radnom snagom (uz pomoć automatizacije i kompijuterizacije) biti svedena na najmanju moguću meru, pri čemu se korisnici plaćaju pretplatu za usluge je verovatno dobra ideja koja će značajno pospešiti BDP zemlje.

Treba razmišljati globalno, gde je cilj pružanje usluga što većem broju korisnicima širom sveta, pri čemu im se naplaćuje veoma mala suma, a sam biznis ne zahteva veliki broj radnika ili ljudsku intervenciju.
Primera radi Facebook je ostvario bruto prihod od 1.5 miliona dolara po svakom od 45 hiljada zaposlenih pri čemu je srednja godišnja bruto plata Facebook radnika oko $120,000, kada se na to dodaju operativni troškovi poslovanja možete sami pretpostaviti koliki je profit Facebookovih akcionara.

Ideje

Ne tražite vodu u pustinji
Definitivno je bolje tražiti vodu tamo gde je ima. Ako već živite u pustinji, da li možete da se pomerite? Da li ste vezani za mesto u kome se nalazite? Ako vas ništa ne veže za situaciju u kojoj ste trenutno onda razmišljajte pametno, van okvira onoga što ste radili do sada.
Bilo da je u pitanju mesto, grana privrede, biznis ili stalni posao, ljudi se vežu za jednu stvar i tu ostaju. Grčevito se drže za kuglu na kraju svog lanca, čak i kad je lanac presečen. Nekada je potrebno pustiti se i iskusiti novo, ma koliko taj novi posao, ljudi ili ideja izgledali strašno. Za uspeh u biznisu neophodna je dinamičnost i prilagođavanje promenama.

Pre nekog vremena čuo sam priču o Bugarskom sportu. Obzirom da su bili veoma loši u ekipnim sportovima, i to naročito u fudbalu, krajem 70-tih neko je došao na ideju da preusmere resurse koji se ulažu u ekipne sportove u pojedinačne sportove. I tako je tokom 80-tih Bugarska je osvojila najveći broj medalje ikad.

Slično tome, ljudi, kompanije i države se drže istih ideja, ljudi glasaju za iste političke vođe, pri čemu uvek radeći jednu te isti stvar očekuju drugačiji rezultat. Ako ono što radite ne donosi rezultate - menjajte strategiju ili kompletnu ideju.

Pa tako u Srbiji trebamo uložiti novac u nešto drugo pored poljoprivrede.

Kad imaš čekić u ruci sve liči na ekser
Ako smo se pre 100 godina bavili proizvodnjom pekmeza, i dalje se bavimo istom proizvodnjom, a da ništa nismo promenili u načinu proizvodnje, pri čemu prodaja ili cena konstantno padaju, a mi se držimo uverenja da je to naša budućnost i da se od toga može živeti, problem nije u proizvodu problem je u nama, nas treba menjati.

Kada si siromašan i nemaš pristup kvalitetnoj edukaciji, i nema načina da kreiraš nove tehnologije, onda je proizvodnja hrane jedina moguća opcija, pod uslovom da klima i teren to dozvoljavaju. Ali obzirom da je cena hrane u konstantnom padu, naročito bazični proizvodi nisu nešto na čemu se može zasnivati ekonomija ako želimo da postanemo bogatiji.

Zbog naglog rasta svetske populacije, proizvodnja hrane se neprestano nanovo izmišlja: organska hrana, GMO, veštačko meso, industrijske prerađevne, konditorski proizvodi, pića… svaka od tih industrija trpi promene, a broj inovacija neprestano raste, kako u načinu proizvodnje tako i u samim proizvodima. U takvom svetu za nerazvijene zemlje ostaje jako malo prostora za razvoj i ekonomsku dobit. Čak i najupešnije kompanije u prehrambenoj industriji gledaju da prodaju znanje u vidu recepture i estetski privlačnog pakovanja.

Ako nemate ništa drugo ili ste na početku, proizvodi nastali iz potreba sa dna lestvice Maslovljeve hijerarhije teba da budu samo odskočna daska za dalje napredovanje i razvoj.

Ideja, ideja, ideja
Oni koji mogu da izmaštaju nove ideje su najdragocenije blago koje postoji. Ideje kao Facebook, Twitter, Google su stvorile tehnološke gigante čija je godišnja zarada veća od srpskog BDP-a.

Inovacije uvek predstavljaju odgovore na rešenje nekog problema, nešto što je ljudima potebno. Bilo da je to novi način da se zakuca ekser ili da se komunicira na daljinu, bilo da je to ideja za knjigu, ili pesmu - nove ideje uvek predstavljaju neku vrstu optimizacije ili novog načina da se nešto iskusi u odnosu na ono što je postojalo ranije.

Ako vaše ideje mogu uštedeti vreme, novac, pružiti zabavu ili zadovoljiti neku ljudsku potrebu veća je verovatnoća da će biznis uspeti.

Treba napravite jednostavan i funkcionalan sistem, sistem osim onog koji već postoji kroz instituciju zavoda za patente i pravnog sistema, sistem takav da može da zaštiti intelektualnu svojinu i u isto vreme stimuliše ljude da svoje kreativne ideje i izume pokažu drugima, i sprovedu ih u delo. Bez toga mnoge ideje nikad neće ugledati svetlo dana i utonuće u večni san zajedno sa njihovim vlasnicima.

Kad kažem sistem to može biti i određeni drugačiji skup pravila, način stimulacije i rada.

Tržište

Tržište je čitav svet, tako se i ponašajte
Ako napravite nešto što može biti od koristi bilo kome u svetu, onda i čitav svet postaje tržište. Obzirom da se nalazimo u globalizovanoj ekonomiji gde su svi ljudi povezani putem interneta, onda i svaki čovek postaje potencijalni kupac.

Ako budemo više razmišljali o tome šta ponuditi svetu, i šta je to što možemo proizvesti i izvesti ekonomijama celog sveta, pri čemu to nije samo naš nacionalni ponos nego nešto što neko tamo stvarno želi ili mu treba, ekonomija može doživeti rast van svih dosadašnjih razmera.

Film Avatar koštao je $280 million da se napravi i još 150 million da se promoviše, inkasirao je 2.78 milijardi dolara.

Dobro je ako možete prodati proizvod na pijaci, ali je još bolje ako ste vi taj koji poseduje pijacu
Česta tema razgovora šta ćemo im prodati i šta ćemo kupiti, i uvek se transakcije gledaju Srbija ka ABC, i iz ABC ka Srbiji. Međutim najbolje je ako ste vi trogovac između A, B i C, pri čemu procenat od svake transakcije koju oni ostvare ide vama.

Tinder mreža za uparivanje je prošlje godine zaradila $1.2 milijarde na ljudima koji su u potrazi za nekom vrstom emotivne veze.

Amazon je spajajući kupce i prodavce zaradio prošle godine $280 milijardi što je 5.5 puta više od BDP-a Srbije. Inače po svakom kvartalu u zadnjih 3 godine Amazon je beležio rast koji je viši od 35% što je više od pomenutih 30.8% godišnje na početku teksta potrebnih Srbiji da bi dostigla Irski BDP za 10 godina.

Budite oni koji drže pijacu.

Cene
Cene se formiraju na osnovu ponude i potražnje ali i trenutnog standarda stanovnika jedne zemlje. U slučaju Srbije dodatni faktor je održavanje socijalnog mira, pa se tako cene usluga i proizvoda prilagođavaju standardu građana mada su značajno ispod onih u svetu. Ovo može kočiti razvoj inovacija i neophodni privredni rast baš kroz nedostatak investicija u okviru sektora gde je to najpotrebnije.

Pa tako sasvim je sigurno da će cena električne energije biti dva do tri puta skuplja u odnosu na onu koju trenutno imamo. Kako budu rasle plate cena proizvoda će se izjednačavati sa cenom proizvoda u Evropi. Оva zavisnost je obostrana, kako raste cena radne snage tako raste cena proizvoda, ali isto tako sa rastom cena povećavaju se i plate.

Da bi se izbegao nagli šok ovaj proces će morati da se desi postepeno, usklađen u odnosu na inflaciju ali i prilagođeno cenama Evropskih zemalja.

Potrošačke navike
Nemojte da kupujete škart hranu bez obzira koliko ona bila jeftina. Bolje je da se hranite vegeterijanski, nego da jedete meso sumnjivog kvaliteta.
Kratkoročno na hrani možemo uštedeti malo, ali dugoročni uticaj nezdrave hrane stvoriće mnogo veći trošak i uticati na zdravlje, a samim tim i na našu sposbnost da radimo i privređujemo.
Ako imate mesečnu platu 50 hiljada dinara i uspete da uštedite tokom jedne godine 40000 na jeftinijoj ne kvlatitetnijoj hrani, samo jedno bolovanje od 2 meseca (ako ste srećni da vam poslodavac plati 60% od ugovorene plate) koštaće vas svog ušteđenog novca i to bez uračunatih troškova lečenja koji će i vas a i zdravstvo koštati mnogo više.

Kupujte domaće
Nađite proizvode koji su 100% domaći ako je to moguće, a hranu kupujte direktno od našek seljaka ili građanina. Pomozite onima koji osmišljaju nove proizvode i poslove time što će te kupovati to što oni nude šta god to bilo: hrana, odeća, obuća, bicikla, kućni aparati i posuđe ili šta god drugo.

Da bi se ovo desilo mnogo brže transport i informatika će morati da naprave sistem dostave, kupovine i prodaje koji će biti sličan Amazonu ili Shopify, koji će povezivati naše kupce i prodavce.

Naučite decu da vole sopstvenu zemlju, kroz navike koje stiču konzumiranjem domaćih proizvoda. Koliko god to bilo neverovatno i dalje postoje oni koji više vole Eurokrem od Nutele, a postoje i oni koji veruju da možemo napraviti domaći proizvod koji će biti 100% organski, 100% u našem vlasništvu i bolji od oba pomenuta krema.

Nemojte se zavaravati ekonomski gledano Plazma keks nije više domaći, on jeste nastao ovde ali je sada u stranim rukama. Proizvodi proizvođača na našem tlu nisu uvek domaći. Da bi privreda rasla brže dok se ne uspostavi tržišna ekonomija u kojoj će više novca ostajati u zemlji, a naši proizvodi se prodavati u mnogo većoj meri u ostalim zemljama sveta, mi moramo naći način da se novac obrće mnogo brže unutar Srbije.

Učite decu da vole svoje, kroz navike koje stiču, ali i nudeći im opcije koje su zaista bolje od onih koje nam dolaze sa strane. Ako je dete videlo nešto na reklami napravite bolju reklamu od konkurencije.

Da bi imali budućnost moramo naučiti mlade da laka zarada može doći kroz talenat i pamet, a da svaka druga opcija povlači sa sobom određene posledice. Borite se da se sa TV ekrana uklone bahati, budale, kriminalci kao i svi ostali loši uticaji, bez obzira u kom obliku se pojavljivali. Bez moralnog kompasa ni svo bogatstvo ovog sveta nam neće pomoći da izađemo iz problema u kojima se nalazimo.

Rad i biznis

Zaposlenost
Veoma je bitno razumeti da je paradoksalno da se neko ko je radno sposoban žali što je siromašan ako ne radi i ne želi da radi, naročito na tržištu gde postoji potražnja za radnom snagom.

Zemlja koja postigne negativnu nezaposlenost, može doživeti ekspolozivniji rast ekonomije. Kako je to moguće uraditi? Ako se zaposle svi nezaposleni radno sposobni, i ako se zaposli makar 1% studenata i 1% penzionera postojaće negativna nezaposlenost.

Država ovde često greši zapošljavajući nove ljude u neproizvodnim sektorima, često izmišljajući nova radna mesta koja nisu potrebna. Pa tako se izmišlja sektor komunalnih policajaca, pa dodatni broj kadrova u prosveti mada broj učenika konstantno opada itd.
Mora se stvoriti rezervni proizvodni sektor, koji će biti profitabilan. Čak i da se posluje sa nulom, bolje je imati takav proizvodni sektor nego imati višak u neproizvodnom sektoru. Ako imate višak u neproizvodnom sektoru on je kompletno na teretu budžeta što znači da se smanjuje potencijal za investicije. Čak i proizvodni sektor bez profita ili na subvencijama (potrebnim da se pokriju određeni gubitci ili pokrile troškovi poreza na plate radnika) bi i dalje nastavio da puni budžetsku kasu ako ništa onda kroz PDV i cirkulisanjem novca unutar tržišta (ostvarenog trošenjme plata radnika na kupovinu proizvoda i usluga).

Penzioneri (i studenti do 23 godine starosti) bi mogli raditi pola radnog vremena, pri čemu bi država pravno mogla da reguliše na takav način da poslodavac plaća samo polovinu poreza i doprinosa za njih. Ako bi oni radili kao samozaposleni, opet bi plaćali pola poreza od onoga što bi recimo plaćali radnici, ako njihov lični godišnji profit ne prelazi 10000 evra.

Treba imati na umu da je broj nezaposlenih od 314,100 ogroman, a da je broj penzionera još veći 1,707,434.

Svi treba da rade nešto
Postavlja se pitanje “Zašto ja da radim kad je plata koju dobijam toliko mala da je bolje da ne radim nego da radim za tako male pare?”

Jedno od pravilo kapitalizma je da novac privlači još novca.

Onog trenutka kada stepen nezaposlenosti krene u minus potražnja za radnom snagom diže cenu rada, posebno ako se zabrani upliv jeftine radne snage kroz migraciju. Ovo je vrsta kolektivnog efekta koji jednostavno radi zato što poslodavac da bi funkcionisao mora da krene da diže cenu rada na uštrb profita ili posao neće biti urađen i to je održivo dok se ne uspostavi ekvilibrijum u kojem poslodavac dalje može napredovati samo kroz automatizaciju i inovaciju.

Prvi preduslov da radniku a i državi bude bolje u ekonomiji negativne stope zaposlenosti, je da radnik konstantno bude u stanju traženja novog boljeg radnog mesta. Naučite sve što možete na jednom radnom mestu i krenite dalje. Ako vam poslodavac ne povećava platu a imate novu ponudu, uvek budite dinamični. Ne treba menjati posao prečesto, nekakav minimum bi bio 6 meseci, ali glavno je da se kod našeg čoveka izbaci strah a i ustaljeno učmalo socijalističko razmišljanje da je posao za čitav život. Okupacija i zanimanje mogu biti za čitav život, gde ćete ga i kao raditi zavisi od vas osim ako niste zaposleni u državnim institucijama.

Mnogi se na razgovoru za posao boje pitanja poslodavca koje glasi “Zašto ste poromenili prošli posao?”, “Ili zašto menjate posao tako često?” i odgovor treba da bude “Zato što sam dobio bolju ponudu”. Na ovo pitanje odgovor treba da bude uvek sa stopostotnom sigurnošću u sebe, i mora biti istinit tako da ako novi poslodavac bude pitao za pismo preporuke ili reference ljudi koji su radili sa vama uvek to možete i pružiti. U slučaju dodatnog pitanja koje glasi “Da li ćete i nas napustiti ako negde dobijete bolju ponudu” odgovor uvek treba biti sa pitanjem “Da li ste vi spremni da platite onoliko koliko vredim?” Naravno sve ovo važi ako je radnik spreman da radi dobro, vredno i pošteno.

Ne radite ni minut duže od ugovorenog radnog vremena ako za to nemate nešto za uzvrat. Ako nemate ništa da naučite i neće vam biti plaćeni prekovremeni sati bolje je da radite na svojoj ideji koja će vas osloboditi rada u sistemu 9-5.

Popularnost
Nije moguće je da svi budu medijske zvezde i da pri tome budu dobro plaćeni, zato što se svi bore za isti vrh piramide u kome je jagma za privačenjem pažnje i uzimanjem vremena od ostalih ljudi. Za sada neko mora da radi i na ostalim poslovima koji nisu zabavljačkog tipa.

Quid pro Quo (usluga za uslugu)
Na ovim prostorima je ustaljena navika da se čine usluge, pa tako često dolazi da bude skuplja dara (omotač) nego mera. Iz tog razloga moj stav je onaj koji sam naučio na zapadu: Neću uslugu hoću da ti platim - jer to što mi ne naplatiš koštaće me kasnije mnogo više nego usluga koju sam dobio. A ako neko nema da plati a treba mu nešto, pomoći ću mu a on nek “plati unapred” (pay it forward) tj. “pamti pa vrati” nekom drugom kome takva pomoć bude potrebna, na taj način napraviće se mreža ljudi koji jedni drugima pomažu onda kad je to stvarno potrebno.

Za dobro urađeni posao koji je plaćen niste dužni nikakvu dodatnu uslugu. U Srbiji je davanje mita postalo toliko normalno, da to zovemo čast. Eto, mora nešto da se tutne dodatno u džep doktoru, profesoru, milicajcu ili službenom radniku, a ako je sve bilo u redu ostane taj osećaj da vas je mnogo zadužio.
Niste ništa dužni za dobro urađen posao koji je plaćen. Doktoru, koji je uradio dobar posao i izlečio vašeg voljenog ne dugujete ništa više od reči hvala.
Oni su tu, i rade taj posao, jer su se školovali da pomažu ljudima, tu su jer su položili Hipokratovu zakletvu kojom su se obavezali da će pomagati ljudima - ne da bi za uzvrat dobijali usluge.
Kakvo bi to zdravrstvo bilo u kojem bi doktor odlučivao koliko će nekoga kvalitetno da leči na osnovu broja usluga koje može od nekoga da izvuče?

Svačije profesionalno vreme treba da se plaća i naplaćuje, a novac mora da kruži. Što više kruži to će svima biti bolje. Teoretski idealno za ekonomiju bi bilo kad bi se svaka interakcija naplaćivala. Mada je ovo dublja filozofska tema jer postoji i ona izreka koja kaže “volonterski rad je neprocenjiv”.

Na vama je da odredite meru, za koga, kad i u kojim slučajevima pružate usluge za uslugu.

Preduzetništvo
Verovatno najbitniji elemenati koji su potrebni srpskoj ekonomiji su preduzetnici, preduzetnički duh i bolja povezanost preduzetnika. Krenuće nam na bolje ubrzanim koracima onog trenutka kad ljudi na ovim prostorima budu krenuli da razmišljaju u smeru pomaganja samima sebi ne očekujući da im neko drugi da ili nađe posao, kada budemo promenili način razmišljanja sa “rada za nekoga drugog” na koncept “rada za sebe same” stvarajući poslovne prilike sopstvenim znanjem, radom i trudom.

Umesto da jedna osoba govori šta treba uraditi za svaki sektor, nabrajajući hiljadu potencijalno profitabilnih ideja, neophodno je da sa stvori takva klima da preduzetnici sami nađu put kako da poboljšaju ekonomiju - tako što će sebično raditi za sebe kreirajući proizvode i usluge koje zadovoljavaju potrebe drugih.
Dodatna organizacija i informatičke tehnologije mogu preduzetnicima i svim privrednicima omogućiti da obezbede zdrava konkurenciju koja će stimulisati inovacije i razvoj ali i da izbegnu situaciju gde će jedni drugima obarati cenu i narušavati profit zbog prezasićenosti tržišta.

Konkurencija u Srbiji treba da bude takva da bez obzira na podele dve konkurentske kompanije mogu zajednički istupiti na svetsko tržište ako je to potrebno.

Slično kao u vicu:

Dvojica prosjaka sede jedan pored drugog na ulici u Rimu.
Jedan ima krst pred sobom; drugi Davidovu zvezdu. Mnogi ljudi prolaze i gledaju oba prosjaka, ali samo stavljaju novac u šešir prosjaka koji sjedi iza krsta.
Dolazi sveštenik, zaustavlja se i gleda kako vreba ljude koji daju novac prosjaku iza krsta, ali nijedan ne daje prosjaku iza Davidove zvezde.
Konačno, sveštenik dolazi kod prosjaka iza Davidove zvezde i kaže: “Jadniče moj, zar ne razumeš? Ovo je katolička zemlja; ovaj grad je sedište katolicizma. Ljudi vam neće dati novac ako sedite ispred Davidove zvezde, pogotovo kada sedite pored prosjaka koji ima krst. U stvari, verovatno je da će ga pokloniti njemu uz inat.”
Prosjak iza Davidove zvijezde odslušao je sveštenika pa se okrenu drugom prosjaku s krstom i reče:
“Moishe, pogledaj ko pokušava naučiti braću Goldstein o marketingu.”

Koliko god smešno bilo, ali to je srž, jezgro zajedništva i princip koji treba da nas vodi u načinu kako treba nastupati na stranom tržištu.

Takvom vrstom konkurencije može se roditi i saradnja koja može izroditi rešenja i proizvodi koji bi bila nedostižni za svakog od njih pojedinačno.

Ključna stvar je da se investiranje omogući većem broju ljudi. Sama činjenica da ljudi na štednim računima imaju 11.5 milijardi evra govori o značajanom potencijalu koji je neiskorišten. Potrebno je kreirati zakonski okvir i potaći distributivno investiranje, bilo kroz zajedničke fondove ili kroz crowdfunding platforme.

Obzirom da ljudi ne veruju ili ne razumeju ulaganje u berzu, i da investiranje mora ići preko ovlaštenih brokera, potrebno je nači bolji način da se oni koji imaju novac potaknu da investiraju direktno (bez posrednika) u biznis.
Za mnoge investicije, kao što je naprimer zelena energija, potrebno je mnogo bolje zakonsko rešenje koje bi omogućilo mnogo većem broju ljudi da investira svoj novac, time pomažući neprestani ekonomski rast.

Kada su stvari u sistemu postavljene kako treba, sistem će sam od sebe naći način da se balansira bez ičije kontrole i uticaja.

Investiranje u pokušaj
Bez rizika nema dobitka. Često taj rizik ne zahteva mnogo investicija nego odlučnog preduzetnika koji se ne libi da napravi korak i pokuša nešto novo. Jednostavno nije moguće uspeti i napredovati ako nikad ništa novo ne pokušate.

Pretvorite hobi u biznis
Često se dešava da ljubav prema nečemu što se radi tokom slobodnog vremena dovede do dobrih ideja koje njihovim tvorcima uz malo istrajnosti mogu omogućiti da napuste stalni posao i potpuno se posvete svom hobiju. Ne samo zato što im to donosi više novca, nego zato što time dobijaju mnogo više slobode da organizuju sopstveno vreme kako god to oni žele.

Na zapadu je česta pojava da ljudi imaju “side hustle” (poslić sa strane) koji im donosi dodatne prihode pored onog što ostvaruju stalnim poslom.

Ako već imate hobi i razmišljate da ga pretvorite u biznis moraćete da odgovorite na mnoga pitanja: Da li drugi ljudi to rade? Da li vam ljudi govore da je to što radite dobro i da li su oduševljeni ili to govore samo da vas ne bi uvredili? Da li postoji potreba za time što pravite? Šta posebno u tome što vi radite i kreirate? Koliko je tržište zasićeno sličnim proizvodima i ko vam je konkurencija?

Pravljenje peciva, domaća alkoholna i bezalkoholna pića i napici, duborez, modelarstvo, elektronika, skupljanje markica, bedževi, slikanje, su samo neki od primera šta može biti vaš hobi, ali nemojte ulaziti u neki hobi zbog novca i namere da se od toga napravite biznis. Mnogo je bolje raditi nešto što volite i od toga pokušati da zaradite, čak i ako ne uspete ostaće vam ljubav prema hobiju.

Pravilo svakog posla je da mora da zadovolji potrebu koju neko ima. Čak i da neko napravi najbolje porizvode na svetu, ako niko ne želi da ih kupi, iz poslovnog ugla, ti proizvodi obzirom da ne pravi profit su promašaj.

Pomozite drugima oko sebe da izađu iz jarka
Da bi bili mnogo uspešniji u poslu, i oni oko nas takođe moraju biti uspešni. Jedni druge moramo vući, slično planinarima povezanim užetom, na putu do vrha. Pomagati nekome ne znači nositi njega i sav njegov teret, nego znači pogurati ga u trenucima kada je to potrebno. On mora naučiti da koristi sopstvenu glavu, ruke i noge.

U sistemu u kojem postoji velika razlika između bogatih i siromašnih, napredovanje će biti mnogo teže. Ako ljudi oko nas nemaju novca, verovatno neće imati ni da kupe to što mi proizvodimo i pokušavamo da im prodajemo.

Ako ljudi oko nas od svih raspoloživih resursa imaju samo štapove i konopce, nije realno od nih zahtevati da naprave svemirski brod.

OK je grešiti
Ako ne grešite znači da ne učite ništa novo. Da bi napravili kajganu morate razbiti par jaja.

Dobro znanje i naučno-tehnološki proboji se oslanjaju na novac, samim tim potrebno je investirati mnogo više i prihvatiti da je sasvim moguće da se taj novac neće vratiti. Ali onog trenutka kada se napravi proboj, ono što je uloženo u sve pokušaje skupa može se vratiti stostruko.

Poznato je da 90% startupa u koje akceleratori ili inkubatori investiraju svoje vreme i novac propada. To znači da ako se svakom od njih da investicija od 50000 evra za 7% vlasništva - od njih sotinu 90 će “protraćiti” 4.5 miliona evra, međutim ako od onih preostalih 10 uspešnih samo jedan napravi 100 miliona to će pokriti sve gubitke, ulaganja i napraviti dodatni profit od 2 miliona evra.

Samoregulisanje

Samoregulisanje socijalnih i ekonomskih sistema unutar države predstavlja težnju da sistem funkcioniše prema postavljenim parametrima koji ga prirodno vode rastu, stagnaciji ili propadanju.

Da bi stvari u državi radile dobro sistem mora biti zamišljen tako da u sebi ima mehanizme koji će ga štiti od samih ljudi koji su ga napravili, a pravila u njemu će sama voditi i podsticati ljude i organizacije ka rastu i prosperitetu.

Priroda nema centralnu vlast i opet sve u njoj radi savršeno, ako uklonimo ljude sa planete priroda će brzo naći balans i savršen odnos u kome se može razvijati i evoluirati. Samim tim najbolji su potpuno decentralizovani sistemi koji imaju dobre mehanizme samostalnog regulisanja. Slično kao što ga imaju ćelije našeg organizma, koje znaju šta je potrebno da rade da bi telo funkcionisalo na najbolji mogući način.

Često se vodi diskusija o tome kakva je vlast potrebno da bude u državi a ono što nam u stvari treba je dobar sistem.

Kada je sistem postavljen kako treba i kad znamo šta je cilj, doćićemo tamo poput avion na autopilotu.