Stanje
Par reči pre nego uronite u štivo čisto kao upozorenje da neko ne bi zaspao prilikom čitanja svih navedenih brojki.
Da bi se ispostavila valjana dijagnoza, jer zaista je pacijent pred nama, probao sam da nađem meru između rizika gubljenja u moru podataka i neophodnog minimuma. Savet je da brzo proletite kroz tekst a zatim da se po potrebi vraćate na njegove delove dok budete čitali deo pod naslovom “Dijagnoza”.
Teritorija
Površina Srbije je 88,361 km2. Gustina naseljenosti je 79 stanovnika po kilometru kvadratnom ili drugim rečima na svakog čoveka dolazi 12,654 m2 ili 1.26 hektara zemlje. Osim izlaza na more, Srbija ima sve što je potrebno za uspeh. Pa ipak i pored 5.1 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta od čega je obradivo 4.2 miliona hektara, koristi se tek 3.35 miliona hektara. Milion hektara je neobrađeno[*]. Razlog za ovo se može tražiti, između ostalog, i u velikoj unutrašnjoj migracija koju ćemo pomenuti kasnije.
Bitno je naglasiti da u modernoj globalnoj ekonomiji teritorija ne znači mnogo, zemlje sa mnogo manjom teritorijom od naše su ekonomski značajno uspešnije. Mada su prirodna i rudna bogatstva jedne zemlje od ključne važnosti u stanju izolacije, u globalnoj ekonomiji te grane ne moraju biti najisplativije. Mnogo je bitniji intelektualni potencijal i koliko je zemlja sposobna da iskoristi postojeće resurse.
Stanovništvo
Na kraju 2018 godine Srbija je imala 6,982,604 stanovnika, što je je 533,742 stanovnika manje nego 2000 godine. Za 20 godina Srbija je izgubila 7% svog stanovništva. Nesumnjivo, ogromna brojka i za mnogo veće i ekonomski stabilnije zemlje.
Stopa smrtnosti u 2018 je bila 14.6 dok je stopa rođenih 9.2 na 1000 stanovnika što je nedovoljno za prostu reprodukciju.
Srbija godišnje gubi više od 37 hiljada stanovnika. Svake godine grad veličine Jagodine nestane sa mape.
Migracija
Spoljašnja migracija
Srbija ne gubi stanovništvo samo kroz negativne trendove prirodnog priraštaja već i kroz migraciju stanovništva. Mnogi ljudi potragom za boljim uslovima života odlaze iz zemlje. Podaci govore da je od 2000 godine pa do danas 451,346 ljudi otišlo iz zemlje.
Među njima veoma često su visoko školovani kadrovi. Doktori, arhitekte, inženjeri raznih struka - odlaze tamo negde preko, gde za za relativno kratko vreme stiču ono što nisu mogli ni da sanjaju u Srbiji. Sledeći put kad na TV ekranima vidite politička razmetanja, spletke i malverzacije, setite se da je sve to ništa u poređenju sa bogatstvom koje Srbija gubi sa pameću koja odlazi. To neprocenjivo bogatstvo je često trajno izgubljeno. Retki slučajevi povratka su najčešće anegdotskog tipa.
Ruski nobelovac Pjotr Kapica jednom je rekao “Dovoljno je da iz jedne zemlje ode 50 vrhunskih naučnika, pa da nauka bude obezglavljena!”, po podacima prof. dr Jovana Filipovića sa Fakulteta organizacionih nauka izvan Srbije se nalazi 5.000 naših doktora nauka.
Unutrašnja migracija
Osim spoljnje migracije i ona unutrašnja ostavlja negativne posledice. Stanovništvo se masovno seli ka većim gradovim napuštajući manje sredine. Od 4709 sela, 1.200 je u fazi nestajanja. 550 sela ima manje od 50 stanovnika, u 500 ne postoji asfaltni put ni veza sa svetom, a 230 nema osnovne škole. Dve trećine nema ambulante. 400 sela u Srbiji nema prodavnice.[*]
Zaposleni / Penzioneri / Nezaposleni
Broj stanovnika: 6,982,604
Broj zaposolenih: 2,938,200
Broj nezaposlenih: 314,100
Broj penzionisanih: 1,707,434
Dece ukupno: 1,282,800
- Deca do 6 godina (predškolski uzrast) 456,554
- Deca od 7 do 14 godina (uzrast osnovna škola) 544,042
- Deca od 15 do 18 godina (uzrast srednja škola) 282,204
Kada se gore navedene brojke saberu nedostaje 740,070 stanovnika. Ko su ovi ljudi ne mogu reći sa sigurnošču. Pretpostavka je da su u pitanju studenti, ljudi sa invaliditom koji nisu zaposleni, ljudi na privremenom radu u inostranstvu koji se i dalje vode kao stanovnici Srbije.
Što se gastarbajtera tiče nije jasno zašto NBS računa strane doznake u sastavu BDP ako se ovi ljudi ne smatraju zaposlenima. Jasno je da ne plaćaju porez zbog zabrane duplog oporezivanja prema bilateralnom sporazumu. Međutim, ako se novac koji šalju na svoje račune ili familijama - računa kao deo BDP-a, status ovih ljudi bi takođe trebali da računamo kao zaposleni. Ako bi se to uradilo imali bi podelu na zaposlene unutar zemlje i inostranstvu, i to bi radili sve dok ovi ljudi imaju stalnu adresu u Srbiji.
Podaci koliko ljudi je privremeno u inostranstvu i koliko ljudi tamo stalno boravi su veoma različiti. Brojevi se razlikuju od izvora do izvora. Neki izvori govore da ima i preko 3 miliona Srba koji žive van Srbije, pri čemu je na privremenom radu oko 300 hiljada ljudi. Tokom pandemije broj onih koji se vratio u Srbiju je iznosio 400 hiljada.
Obzirom da su ovi podaci prilično zbunjujući, molim za pomoć ako znate nekoga ko radi u “Zavodu za statistiku” da pomogne da razjasnim podatke i time dobijem bolji uvid u stanje stvari. E-mail je kao i uvek prozirno.sve [AT] gmail.com.
Dok ne dođem do finije strukture podataka fokusiraću se na broj nezaposlenih i ostale resurse koji su trenutno dostupni.
Javni Sektor
Javni sektor ima ukupno 599,994 zaposlenih od toga:
– 83,626 - javna državna preduzeća
– 60,360 - javna lokalna preduzeća
– 27,710 - administracija - nivo lokalne samouprave
– 132,767 - administracija - nivo države i autonomne pokrajine
– 149,375 - zdravstveni i socijalni rad
– 146,156 - obrazovanje i kultura
Iz podataka uzetih od zavoda za statisiku nije mi poznato da li gore navedene brojke uključuju zaposlene u policiji, vojsci i bezbednosno-obaveštajnim službama Republike Srbije.
Uzmemo li u obzir da je prosečna plata u javnom sektoru 60,000 dinara to znači da je samo za potrebe ljudstva u javnom sektoru potrebno obezbediti 3.7 milijardi EUR godišnje.
Bruto Nacionalni Dohodak
Krajem 2018. godine bruto nacionalni dohodak je bio 50.6 milijardi dolara, ili 7247 dolara godišnje po glavi stanovnika.
U prikazanoj tabeli možete videti kako se Srbija drži u odnosu na zemlje u regionu. Ovoj listi su dodate četiri zemlje koje ne pripadaju regionu ali imaju približan broj stanovnika ili veličinu teritorije.
Mada ovakvo poređenje može biti nezahvalno jer svaka zemlja ima svoje različitosti i drugačiji recept za uspeh, bitno je primetiti da u pojedinim slučajevima postoje anomalije. Iz ovih primera bi mogli naučiti mnogo toga, što nam može pomoći da napravimo bolju strategiju koja nas može bolje pozicionirati bez obzira na to što ne pripadamo Evropskoj Uniji.
U današnjoj ekonomiji poljoprivreda i proizvodnja hrane ne predstavljaju osnovni izvor prihoda. Dobar primer za to je Holandija koja sa veoma malom teritorijom po glavi stanovnika ostvaruje neverovatne ekonomske rezultate. Takođe na primerima Irske, Holandije i Izraela se može videti da grane kao što su proizvodnja medicinske i farmaceutske opreme, elektronskih komponenti i informatičkih tehnologija ostvaruju više od 50% izvoza ovih zemlje.
Na sve ovo treba dodati da 400,000 ljudi koji su na privremenom radu u inostranstvu, godišnje matici pošalju 3.5 milijardi EUR, što predstavlja 7% ukupnog bruto društvenog proizvoda Srbije.
Glasajte! Sa kojom ekonomijom Srbija može da se izjednači u narednih 10 godina?
Trenutni #BDP Srbije po glavi stanovnika je $7,247.
— transparentno (@prozirno) May 8, 2020
Sa kojom ekonomijom bi #Srbija mogla da se izjednači u narednih 10 godina?#ekonomija #upitnik #ljudi #razvoj
Sustići jednu ekonomiju nije isto što i sustići njen trenutni BDP. Slično kao u bilo kakvoj drugoj trci sustići nečiju trenutnu poziciju nije isto što i sustići drugog trkača. Obzirom da cela svetska ekonomija neprestano raste i inflatorno se naduvava, ova ekonomska trka veoma podseća na trčanju na pokretnoj traci koja ubrzava. Sa 10% rasta svake godine, Srbiji bi bilo potrebno 26 godina da dostigne sadašnji nivo bruto društvenog dohotka Irske, a približno 37 godina da dostigne Irsku ako bi ona zadržala rast od 3% koji trenutno ima. Dosadašnji rast Srpske ekonomije je bio oko 4.3% na godišnjem nivou. Pitanje za kreativno razmišljanje bi bilo: šta je potrebno da se to ostvari za 10 godina?
Uvozi i izvozi
Što se uvoza i izvoza tiče, Srbija troši značajno više nego što privređuje. Pri čemu se ovaj gubitak uvećava svake godine.
| milijard. EUR | 2016 | 2017 | 2018 | 2019 |
|---|---|---|---|---|
| Izvoz | 18.7 | 20.4 | 21.9 | 23.9 |
| Uvoz | 20.5 | 23.1 | 25.5 | 27.9 |
| Razlika | -1.8 | -2.7 | -3.7 | -4.0 |
* Statistički Kalendar Republike Srbije za 2020 (strana 36) https://publikacije.stat.gov.rs/G2020/Pdf/G202017013.pdf
Budžet i PIO fond
Budžet
Ukupni prihodi države su približno 11.2 milijarde EUR
pri čemu će ukupna planirana potrošnja biti 11.4 milijarde EUR ili -204.5 milliona EUR u odnosu na ostvareni prihod.
Sredinom 2019. godine javni dug je iznosio 23.8 milijardi EUR.
Takođe, budžetom planiranim za 2020. godinu:
- izdaće se garancije bankama do iznosa od 752 milliona EUR.
- odobriće se projektni i programski zajmovi do iznosa od 9.6 milijardi EUR.
Udeo u prihodu budžeta kroz porez na dohodak građana i dobit pravnih lica i iznosi 13.3%, dok se najveći udeo prihoda ostvaruje kroz oporezivanjem uvozne robe (PDV i carinu) 43.6% i akcize nafte i duvana koji čine 20.9%.
PIO fond
Što se tiče fonda za Penzisko i Invalidsko Osiguranje kao što se može pročitati u dostupnoj publikaciji “prihod fonda čine sredstva obezbeđena naplatom doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, sredstva koja se u skladu sa Zakonom obezbeđuju u budžetu, od imovine kojom raspolaže Fond, od finansijskih ulaganja i kamata ostvarenih izdavanjem, odnosno prometom hartija od vrednosti, sredstva ostvarena subvencijom i donacijama, prodajom društvenog kapitala i društvenih preduzeća, kao i dividende na akcije po osnovu ranijih ulaganja sredstava za penzijsko i invalidsko osiguranje u skladu sa Zakonom.” [*]
Ako uzmemo da je prosečna penzija 25000 dinara onda PIO fond godišnje mora da obezbedi 4,4 milijarder EUR da bi funkcionisao, a obzirom na činjenicu da PIO fond dobija 1.34 milijarder EUR godišnje iz budžeta jasno je da nije samostalno održiv. Doprinos za PIO na teret zaposlenog su oko 14% a na teret poslodavca 12%.
Štednja i Rezerve
Devizne rezerve Srbije su 13,69 milijardi EUR, rezerve zlata u okviru deviznih rezervi premašila je 21 tonu, čija je vrednost oko 850 miliona EUR.
Krajem 2017 štednja građana iznosila je 9,3 milijardi EUR i 49,3 milijardi dinara (~420 miliona EUR), a distribucija po partijama izgledala je ovako:
| Štednja (EUR) | Broj partija | Ukupna Suma (EUR) |
|---|---|---|
| do 500 | 3,800,000 | 96.6 miliona |
| od 500 do 3,000 | 383,478 | 542.8 miliona |
| od 3,000 do 10,000 | 279,936 | 1.59 milijardi |
| od 10,000 do 25,000 | 148,561 | 2.28 milijarde |
| od 25,000 do 50,000 | 60,139 | 2.17 milijardi |
| od 50,000 do 100,000 | 19,651 | 1.25 milijarde |
| od 100,000 do 500,000 | 5,677 | 987.84 miliona |
| od 500,000 pa na više | 343 | 337.7 miliona |
| 9.3 milijardi |
Ako partija ima značenje fizičkog lica, onda 1,002,019 ljudi nema račun ili ušteđevinu. Ali je sasvim moguće da se u ovom slučaju značenje partija odnosi na račun, pri čemu jedno lice može imati više računa u nekoliko različitih banki čime je slika o siromaštvu još gora.
Na kraju 2019. godine devizna štednja se uvećala na 10,8 milijardi EUR a dinarska na 79,5 milijardi dinara (~680 miliona EUR). Mada se može činiti da je 11.5 milijardi EUR prilično dobar rezultat, prosečna ušteđevina je manja od 1640 EUR po glavi stanovnika. Što bi u slučaju nečeg nepredvidivog bilo dovoljno za 3 do 6 meseci osnovnih životnih potreba. Raspored ušteđevine je takav da 7% ljudi u Srbiji poseduje 75% svog novca koji postoji na računima banaka, dok 13% poseduje 99% svih sredstava u bankama. Ovo je ogroman disbalans, mada ne govori o ukupnom bogatstvu jer je ono često zarobljeno u nepokretnostima (nekretnine, automibili, roba …).
Sredinom 2019. godine bankari su predložili uvođenje negativnih kamatnih stopa za čuvanje deviznih rezervi.[*]
Dodatnih 3.5 milijarde EUR u Srbiji zbog nepoverenja bankama i u državu čuva se u “slamaricama”.
Dijagnoza
Kada se pacijent razboli i ode kod doktora, prva stvar koja sledi je pregled kako bi se postavila dijagnoza. Pacijent se žali na visok pritisak, ispade agresivnosti, gobitak energije, posrtanje…
Što se teritorije tiče Srbiji osim mora i luke, ima sve. Imamo ravnicu, imamo reke i jezera, imamo šume i planine, imamo potencijal za turizam i uzgajanje hrane, i isto tako brda puna minerala neophodnih za razvoj bilo koje industrije. Klima nam nije ni previše hladna ni previše topla. Imamo dovoljan broj kišnih i sunčanih dana. Strateški položaj je baš na raskrsnici puteva između istoka i zapada i severa i juga, što je ekstremno dobro ako znate kako da taj potencijal iskoristite i veoma loše ako taj potencijal predate nekom drugom ili svima branite da prođu što se kroz mnogobrojne ratove već dešavalo. Mada su prirodni resursi ekstremno bitni u uslovima izolacije i razvoja unutrašnjeg potencija kad krećete od nule, oni ne moraju igrati glavnu ulogu u trenutnom svetu globalne ekonomije i informacija. Intelektualni potencijal jedne zemlje može predstavljati mnogo snažniji izvor ekonomske dobiti nego ono na šta smo se u Srbiji odavno navikli.
Problem je što je baš taj najvažniji, intelektualni potencijal počeo da nestaje, odlazi, osipa se. Intelektualci odlaze u inostranstvo a Srbija se brojčano smanjuje i odumire ogromnom brzinom. Da se jednog dana sva krv skoncentriše u nekoliko glavnih organa mozak, srce, pluća i želudac verovatno bi zaključili da je pacijent u stanju kome. To je upravo ono sa čime se Srbija suočava. Sela se gase, kuće zarastaju u korov i propadaju. Putevi se polako osipaju a zbog malog broja stanovnika transportne linije postaju ređe. Infrastruktura, pošte, prodavnice, ambulante, kafane i kafići, vodovod i vodovi električna mreže propadaju ili nestaju. I tako deo po deo delovi tela odumiru.
Što se rada tiče, voleo bi da mogu da kažem da 42% zaposlenog stanovništva održava celu populaciju ali to nije tako. Od tih 42% dobar deo zeposlenih je neproduktivan. Sad zamislite kako bi izgledalo da od 100 ljudi samo 20 njih izdržava sebe i onih ostalih 80. Mada su dodatnih 22 radnika takođe važni i dalje stoji da je broj produktivnog stanovništva nedovoljan.
Što se bruto nacionalnog dohotka tiče kao merila snage jedne ekonomije, on je u rangu sa zemljama Balkana ali ovakva poređenja treba izbegavati po svaku cenu, jer ono nije merilo zdrave ekonomije. Isto kao što se u trci ne bi merili sa 5 poslednjih na tabeli hvaleći se time što ste prvi među poslednjih pet, mada je ispred vas 50 drugih takmičara tako se nema smisla porediti sa zemljama Balkana. Ako se uporedimo sa naprednim ekonomijama dolazimo do toga da je naša ekonomija višestruko (često i 10 puta) slabija u odnosu na zemlje sa sličnom veličinom.
Dalje, zabrinjavajući faktor je da uvozimo značajno više nego što izvozimo, i činjenica da se ovaj trend uvećava je veoma bitna.
Budžet zemlje je relativno mali ali je u skladu sa BDP-om, međutim ako bolje pogledamo brojeve i sumiramo što smo prethodno rekli dolazimo do nečega veoma zanimljivog. Najveći deo budžeta se popunjava iz uvoza kroz PDV i carinu 43.6%, nakon toga su akcize na duvan i naftu 20.9%, i samo 13.3% je porez na dohodak i dobit građana.
Šta ovo znači?
Zamislite da skenirate pacijenta, i vaša prva pomisao je “kakav haos koja je ovo budala uradila”, nakon malo dužeg posmatranja počnete da shvatate genijalnost operativnog zahvata, jedinog koji je bio moguć u datom trenutku. Krvni sudovi srca potpomognuti sa bajpasovima do pluća, želudca i bubrega, svaki od ovih organa stvorio je dodatni pritisak neophodan da bi krv nastavila da se pumpa. Mada je u nedostatku vremena ovo bio jedini mogući potez da bi pacijent preživeo, sada taj isti utiče negativno na stanje pacijenta i preti da trajno destabilizuje njegovo stanje.
Na primeru Britanske i Nemačke ekonomije može se videti da porez na prihod građana i pravnih subjekata predstavlja glavni izvor budžeta, to je jako srce - u našem slučaju ono jedva kuca. Dok ako pogledate podatke o prihodima vidite da se više od 65% prihoda budžeta zasniva na porezu na uvoznu robu, akcize na naftu, duvan i alkohol.
Mada su akcize, PDV, carina dobri jer na neki način štite domaću proizvodnju, takođe su loši jer stvaraju zavisnost. I kroz podatke o uvozu i izvozu vidi se da je postignuta negativna povratna sprega, gde državi odgovara da se više uvozi jer se time više puni kasa. Ovaj trend je loš za zemlju jer novac izgubljen izvozom ne kruži unutar sistema već trajno nestaje, umesto da se kapital uvećava on se gubi. Takođe, treba primetiti da je ova zavisnost duplo zlo jer otežava razvoj zdravih navika. Primera radi: odvikavanje od nafte ili duvana bi značilo da država postaje siromašnija, samim tim državi odgovara da vas neki način “truje” figurativno i bukvalno jer se time održava njeno funkcionisanje.
Obzirom da je samo prihod na naftnim akcizama 1.4 milijarde EUR, a da su akcize u proseku 60 din po litru jasno je zašto u Srbiji naftni derivati ne pojeftinjuju - mada je cena po barellu (1 barel = 159 litara) pala sa $60 na $20 dolara (0.12$ po litru) tokom pandemije. Država koristi ovu zavisnost da bi se dokopala neophodnih sredstava za dalje ulaganje.
Dodatni problem uvoza je i to što se uvozi ogromnu količinu proizvoda koje i sami proizvodimo. Uvozi se svašta, od čačkalica i belog luka iz Kine, pasulja iz Argentine, jabuka, krompira, odeće i obuće, preko tehnike i automobila, pa sve do ljudske dlake i otpadnog stakla. Da bi se opisali neki od proizvoda koje Srbija uvozi, reč zapanjujući nije dovoljna, ali baš u tome je šansa za brži razvoj.
Postoji zavisna sprega između jedinke i sistema, da bi se stanje poboljšalo potrebna je obostrana promena. Promena uvek počinje sa vizijom šta želite da postignete i kakav život želite da imate, kako na ličnom tako i na nivou zemlje. Bez cilja, putovanje se svodi na besciljno lutanje a ekonomija na beznadežno manipulisanje brojevima. Ako imate cilj, želju da do tog cilja dođete i veru da to možete - sve ostalo su tehnikalije, ili set određenih radnji koje se moraju uraditi da bi se do tog cilja došlo. Ako važi ona da je u “zdravom telu zdrav duh”, i da “zdrav čovek ima hiljadu želja a bolestan samo jednu” onda osnovni fokus bolesnika treba da bude ozdravljenje, a za to su potrebni jaka volja, dobri misaoni procesi i akcije neophodne da bi do ozdravljenja došlo.
Bez obzira koliko depresivno sve izgledalo postoje načini kako se situacija može značajno poboljšati. To što zemlja ima visoku stopu nezaposlenosti nije problem, i može se iskoristiti za brz rast. U jednoj ekonomiji je moguće ostvariti i negativnu stopu nezaposlenosti, koja bi značajno ubrzala povećanje ukupnog standarda stanovništva. Ali preduslov za to je da ljudi žele da rade i usavršavaju se.
Sledeći put o globalnim strategijama i temelju koji je neophodan za razvoj svih pa čak i onih najzabačenijih krajeva zemlje.
