Cilj, Vera, Plan i Temelj

Da bi izgradili kuću morate imati želju da to uradite, plan koji će vam reći kako to da radite. U samom planu opis temelja je najvažniji. Ako je temelj deo na kome sve počiva, onda sledi da loše dizajniran temelj znači da će i zgrada koja na njemu bude počivala biti dovedena u pitanje.

Cilj

Da bi znali kuda idemo moramo sebi zadati neki cilj, bez cilja putovanje je samo lutanje. Bilo da je u pitanju, novac, karijera, država… cilj je onaj koji drži fokus.

Šta je naš cilj? Ako kažemo da je to samo uvećanje BDP koji će biti u rangu sa Evropskim zemljama, slično onoj “Budi pažljiv šta želiš, može se ostvariti” moguće je doći u situaciju u kojoj je željeni cilj postignut pri čemu je većina tog bogatstva skoncentrisana u 1% najbogatijih, pri čemu je ostatak stanovništva ostao na istoj poziciji sa koje smo krenuli.

Pa tako definisaćemo neki cilj, a vi komentarišete da li i vama taj cilj odgovara.
Želim da imamo zemlju koja ima BDP u rangu neke od Evropskih zemalja pri čemu svi stanovnici imaju priliku da zarade prema svojim sposobnostima, i količini rada koji su voljni da ulože. Želim da imamo zemlju sa čistom i zaštićenom prirodom, što podrazumeva zaštitu šuma i svih divljih biljnih i životinjski vrsta koje borave na ovim prostorima. Želim da imamo čist vazduh, čiste reke, čista polja i zdravu hranu koja nije genetski modifikovana, ili zasićena otrovima. Želim da pokrećemo zemlju na 100% energetski obnovljivim izvorima nezaviseći od bilo koga. Želim da imamo dovoljno posla i socijalnu sigurnost koja će moći da pokrije potrebe svih stanovnika. Želim da imamo jaku privredu i preduzetnički duh, koji će zadržati intelektualce, kao i mlade, perspektivne ljude, ili ako već odu tamo negde na usavršavanje, da će zbog standarda i ljudi koji su ostali iza njih poželeti da se vrate. Želim da budemo neka vrsta kulturnog čvorišta gde će strani muzičari i pozorišne trupe želeti da dolaze i da se vraćaju. Želim da nije bitno da li živite u selu i gradu i da je infrastruktura takva da ako poželite možete preći zemlju u kratkom roku. Želim da imamo svoje naučne laboratorije, i naučne centre koji će moći da prave proboje u različitim naučnim oblastima. Želim da budemo most za druge narode, most koji ih miri i spaja…

To su neki od ciljeva, ima ih još mnogo, u komentarima dodajte šta bi vi želeli da vidite u Srbiji, i komentarišite takođe ako vam se neki od navedenih ciljeva/želja ne sviđa.

Vera

Nakon postavljanja cilja, vera u ono što radite je najvažnija. Henri Ford je rekao “Bez obzira da li mislite da možete ili mislite da ne možete - u pravu ste”. Vera je ono što drži fokus na cilju i nagradi koju očekujete kada tamo stignete.

U prošlom članku postavio sam pitanje ako je globalna ekonomija trka, šta je po vama BDP koji možemo sustići?

Mada je većina odgovora izgleda u nedostatku manjih brojeva bila Bugarska, kroz pisanje ove serije postavićemo kao cilj dostizanje BDP Irske po glavi stanovnika u roku od 10 godina. U ovom trenutku mnogi će odbaciti ovo kao fantastičan populistički iskaz ali to nije cilj. Postoji izreka koja kaže “Ako želiš da stigneš do meseca ciljaj zvezde”. Ili ako se vežbaš da pobediš mnogo moćnijeg protivnika, čak i ako ne pobediš njega postoji mnogo veća šansa da ćeš uspeti da pobediš/pretekneš mnoge koji su trenutno ispred tebe.

Međutim narodu koji je izmučen nemaštinom teško je da poveruje u bilo šta, a kamoli u neku ideju koja kaže da zemlja može doživeti nagli ekonomski razvoj.

Sumnja je glavni neprijatelj vere, ona skreće pažnju, muti pogled, dovodi u pitanje sve.
Sumnja, je često maskirana u gomili opravdanja i negativnih izgovora.
Pa tako često možete čuti orpavdanja “Mogli bi mi ali nam ne daju”, “Verujem ja, ali država je takva”, “Sve bi to išlo ali nemamo ljude” ili osećaj krivice “ma mi smo ovakvi ili onakvi”, “mi ništa nevaljamo”, “mi smo najgori narod”, “nemamo disciplinu” ili negativnog poređenja “nismo mi Nemci”, “Japanci su to”, “A kod njih lepa i uređena država, znaš kad će to kod nas da bude, nikad” i mnoge druge.

Kako ućutkati sumnju?

Kaže se da je “ali” najopasniji rečenički veznik, jer sve izgovoreno pre toga slabi na značenju, jer postavlja uslov. Pazite se i njegovih sinonima. Time, reči koje ponavljamo svaki dan sebi i drugima kreiraju realnost oko nas. Jednostavno ako kažete da nešto ne možete, nećete, ne želite sva je prilika da možete tamo biti odvedeni samo pod prisilom, bez obzira što su cilj i kranji ishod povoljni za vas. Razlog za ovo je u tome što smo istrenirani tako.
Poput Pavlovljevih pasa istranirali smo jedni druge žaleći se neprestano. Uvek postoji negativni primer kako neko nije uspeo u borbi i ti primeri se prepričavaju i sprečavaju ostale da pokušaju.

Kada sam rekao da je “ali” najopasniji veznik izostavio sam da kažem da se on može koristiti kako u negativne svrhe ali tako i u pozitivne.
Pa tako najbolji način da se suprtostavite sumnji je jednostavno reči: Sve može “ali” moramo znati kako.
Ovaj uslov kaže da bi se nešto uspelo morate imati određene veštine i znanje. Ako nešto ne znate sad i u ovom trenutku, moći ćete onda kad naučite kako.
Možda ne možete napraviti brod u ovom trenutku, ali kada budete uložili minimalno dovoljno vremena i trud da naučite kako - možete uspeti. Možda prvi brodovi neće izgledati najsjajnije, i možda čak neće moći da plove, ali ti prvi pokušaji će dati ogroman broj lekcija koje će pomoći da se dođe do željenog cilja.

Plan

Onog trenutka kada se postavi destinacija za putovanje, treba odgovoriti na pitanje kako stići tamo?
Plan daje odgovore na mnoga pitanja, ali ga ne treba pomešati sa uputstvom u kome će biti detaljno objašnjen svaki korak. Kada dobijete plan kuće recimo, na njemu postoje osnovne dimenzije, materijal koji treba koristiti, i mnoge druge stvari, ali ne piše kako mešati beton, zidati zid ili zasecati gredu.

Sve o čemu ću pisati može se razumeti kao nacrt plana. On se može menjati i modifikovati po potrebi kada se uvidi da određeni delovi mogu biti optimalniji, efikasiniji ili da jednostavno bolje odgovaraju zahtevima.

Cilj tog plana je da se pokaže jedna od verzija KAKO, verzija o kojoj će se pričati, verzija koja će se osporavati, verzija koja će izroditi mnogo drugih i boljih načina KAKO da Srbija postane ekonomski bolja.

Temelj

Ekonomska kičma, krvotok i nervi jedne zemlje su njena infrastruktura. U zavisnosti koliko je ta infrastruktura robusna, moderna, brza i sposobna da odgovori na izazove koje nameće društvo, ali i nepredvidive elementarne sile - govoriće o tome koliko je zemlja sposobna da napreduje. Pošto živimo globalnom povezanom
svetu gde ni jedna zemlja ne postoji kao izolovan sistem sama za sebe, prilikom planiranja infrastruktura se mora dizajnirati tako da može odgovoriti na zahteve spoljašnjeg i unutrašnjeg protoka informacija, ljudi i dobara.

Teme koje će biti obrađene o potrebama infrastrukture su:

Svaka od ovih tema ima će zaseban tekst a linkovi do tekstova će postati aktivni na ovoj i glavnoj stranici onda kada oni budu dostupni.

Mada je sve ovo o čemu ću pisati potrebno uraditi, važno pravilo je da unapređenje infrastrukture nije kočnica nego gas. Nije potrebno čekati završetak radove da bi se nešto postiglo, nego se radi sa onim što imamo pri čemu se interaktivno unapređuje sistem kako bi se dobilo ono što je potrebno za brži rast. Prilikom svake iterakcije inkrement često može značiti kvantni skok jer je mnogo efektivinije i jeftinije platiti malo više za jednu interakciju nego uraditi nekoliko postepenih.
Primer bi bila komunikacija u kojoj umesto da povećavate brzinu protoka sa 1Mb do 100Mb menjajuči infrastrukturu svake godine u tri koraka 20, 50, 100 može se pokazati kao isplativije ako odmah implementirati infrastrukturu koja će podžati ciljanih 100Mb protoka. Treba razumeti da cela infrastruktura kontinualan posao održavanja i unapređivanja neophodan da bi zemlja ostala konkurentna u ekonomskoj trci.

Sledeći tekst je - Telekomunikaciona mreža.

U međuvremenu, dok link ne postane aktivan, ako vam se sviđa ovo o čemu pišem pročitajte ovaj tekst - Moba.