Informaciona mreža

“Ko kontroliše prošlost, kontroliše budućnost: ko kontroliše sadašnjost, kontroliše prošlost…” - roman “1984” - George Orvel
“Onaj ko kontroliše informacije kontroliše svet” - TV serija Babylon 5, 1994
“Onaj ko kontroliše medije kontroliše um” - Jim Morrison
“Ko god kontroliše medije - sliku - kontroliše kulturu” - Allen Ginsberg [*]

Propaganda nije trik koji je izmišljena juče pa se tek sada primenjuje. Kroz istoriju propaganda je korištena često i svugde, pobednici su od pamtiveka pisali svoju subjektivnu verziju istorije, vladari su veličali sebe i svoja dela a obični ljudi hvalili stvari koje su posedovali.

Govor, novine, časopisi, knjige, predavanja, predstave, radio, televizija, internet sve su deo mašinerije, kroz koju se prenose informacije koje vam mogu pomoći ili odmoći u životu. I naravno tamo gde postoji borba oko moći i novca uvek informacije kojima se barata po nekom nepisanom pravilu su uvek manipulisane. Tamo gde se sudaraju strani interesi, domaći interesi, tajkuni i političari, kraljevi i pijuni u usponu, jedna stvar uvek strada - istina.

Istina je nešto ka čemu se teži, ali je često nedostižna. Takođe, naivno je očekivati da u podeljenom svetu svi trebaju znati sve. Državna televizija ne sme doći u situaciju da se koristi kao propagandni aparat vlasti. Ako se javni servis plaća iz džepa poreznika, znači da televizija služi svim ljudima a ne jednoj određenoj grupi ma kolika ona bila. Novinari treba da se bave istraživačkim radom, ne falsifikovanjem informacija. U novinarskim rukama je mač istine. Međutim, svaka država ima svoje tajne ili dugoročna političke strategije i ciljeve koji često moraju ostati sakriveni. Ovde se postavlja pitanje da li je to u globalnom svetu malim zemljama sa još manjim tehničkim kapacitetima moguće. Takođe postavlja se pitanje zamene teza kao što su tajne koje državni aparat štiti zbog ličnih interesa pojedinaca u vladajućoj strukturi koji su ogrezli u korupciju i onih tajni koje predstavljaju državnu strategiju koja je bitna zbog spoljnih interesa i uticaja. Kao što suigrači u šahu ne otkrivaju svoje poteze, tako se u igri informacija ne zna uvek namera igrača i to je često ono što političku igru i izveštavanje čini zaista teškim.

Želim da se skoncentrišem na mnogo veći problem od onog u kome je najmanje 17 kanala zastupa i hvali vlast dok 1 kanal sporadično daje opoziciji da izloži svoje mišljenje. Kako savladati političku dominaciju vladajuće stranke i kako doći do boljih informacija pisaću nekom drugom prilikom.
Šta može biti veći problem od toga?
Kvalitet informativnog sadržaja. Kao što se može primetiti propadanje puteva proporcionalno sa rastojanjem od prestonice, slično se može primetiti propadanje kvaliteta sadržaja koji imaju časopisa, radio i TV programa. Zadatak informacione mreže nije samo da prenosi tačne informacije, nego i da edukuje i zabavlja ljude, neprimetno ih menjajući i učeći kako da se izbore za bolji život.

Pa tako, ne znam kako je zlo zvano Veliki Brat snašlo Srbiju, i mada je odavno napustilo zapadne zemlje, izgleda da rijaliti šou nikako da napusti našu zemlju. Nekako izgleda kao da je zemlja zarobljena u nekakvom limbu u kome se zaraza primitivizma i prostakluka proširila na politički i dnevni život Srbije, pa se tako slično učesnicima rijalitija ponašaju političari i javnost. Svađe, tuče, intrige, golotinja, scene seksa i nasilja u udarnim terminima… Kad dođete nazad u Srbiju, izgleda kao da se granice neukusa svaki put pomeraju na neki viši gori nivo, toliko da se postavlja pitanje šta je sledeće?

Da li se Regulatorna agencija za elektronsku komunikaciju i poštanske usluge RATEL i Regulatorno telo za elektronske medije REMo bilo čemu brinu i pitaju, i kako je emitovanje takvog programa moguće?

Slagao bih kad bi rekao, da u Britaniji tako nešto ne postoji, postoji ali je prilično ograničeno, dok nacionalne frekvencije imaju bogat kulturni i obrazovni sadržaj. Oni koji rade, napreduju i uče nemaju vremena za tabloide, žutu štampu i intrige. Popularnost određenih programa često govori mnogo o stanju u zemlji i kvalitetu života njenih stanovnika. Primera radi popularnost španskih serija i rijaliti šoovima obično ukazuje na rasporstranjeno siromaštvo i needukovano stanovništvo.

[💡] Ako želite da vam krene u životu na bolje, jednostavan savet je ne gledajte TV, ne gledajte vesti. Umesto toga gledajte kako da se usavršite neku veštinu. Nađite neki hobi koji kasnije možda može postati profitabilan. Gledajte da se okupirate stručnim knjigama i učite iz njih. Gledajte da naučite da koristite internet, i ono što on pruža, ali ne da bi gledali senzacionalističke vesti kojima će mediji pokušati da vas namame i uvuku u blato loših misli, nego da nađete resurse koji će vam pomoći da napredujete u životu.

Ako je najveći razlog gledanja TV-a pitanje “kako odlučiti za koga glasati?”, onda treba znati da prosečni glasač Srbije nikad ne menja svoje mišljenje. Prosečan glasač glasa onako kako je isprogramiran. Kad car nosi novo odelo, prosečni stanovnik nema hrabrosti da poput deteta iz priče kaže da je car go, često od straha od vlasti ali mnogo češće iz straha da ne ispadne glup. Tako da, vlast u Srbiji ne mora da se plaši - vladavina je osigurana. Nebitno je šta su rekli ili porekli, šta su uradili ili nisu uradili, mediji su tu da ispeglaju sve. Čak i ako neko odluči da promenei glas, jednostavnim trikom stvaranja ogromnog broja stranki glasovi će biti razjedinjeni i vlast će i dalje ostati ista.

Ako pak želite da se aktivno bavite nepravdom i korupcijom u politici, ogranizujte grupu građana nađite dokaze i pokrenite sudski proces - sve ostalo je gubljenje vremena, novca i energije. Ako se pak odlučite za tu opciju budite spremni na to da zakon nije isti za one na vrhu i one na dnu. I obzirom na stanje u sudstvu može se desiti da vaš proces nikada ne bude ni pokrenut.

Šta možemo promeniti nezavisno od vlasti?

Ono što je jasno je da bi krenulo bolje treba promenuti medijski sadržaj tako da se pokrene preduzetnički duh u ljudima. Što će reći da medijski sadržaj treba da se obogati sa praktičnim veštinama, ili bar treba naći način kako takav sadržaj dostaviti ljudima mimo televizije.

Nekoliko primera:

• uradi sam ali ne samo u kući
  • rad sa drvetom
  • uzgajanje biljaka
  • elektronika
  • mašinstvo
• kako pokrenuti svoj biznis - mentorski saveti koji govore o rešavanju problema i uspešne priče
• pravni i ekonomski saveti - kako savladati prepreke i rešiti sporove brže
• pravopis - za sve uzraste jer smo nepismeni
• pisanje
  • tehnike pisanja knjige, pisma, CV
  • poslovni jezik
  • pisanje poezije
  • lepa reč
• škola marketinga
• učenje programiranja - svako može naučiti programiranje i imati platu preko 1000 evra, sve što vam treba je upornost.
• emisije o dronovima i robotima, kao i borbe robota - da bi potaknuli decu i odrasle da uče o robotici
• stručnjaci i pronalazači - gde su i šta je to što su izumeli, njima moramo dati medijsku pokrivenost
• sportovi za sve - koji će potaknuti ljude da više vežbaju
  • maraton u blatu
  • yoga, pilates
  • tai-či
• duhovnost i meditacija - učiti ljude kako da se bolje izbore sa stresom
• humanitarne akcije - ljudi, životinje, priroda
• kriminialističke emisije - dokumentarci o slučajevima
• paneli i diskusije o idejama i strategijama za oporavak zemlje
• literatura - preporučivanje knjiga, predstavljanje pisaca
• kultura - ko su znamenite ličnosti Srbije sadašnjeg vremena (pisci, naučnici, akademici, profesori, slikari, vajari…)
• arheologija i istorija
  • zanimljivi pronalasci kako ovde tako i u svetu kroz oči nauke a ne kroz izmišljotine žute štampe
  • raskrinkavanje gluposti i prevara - koji uče ljude da kritički razmišljaju
• životinjski svet - starije generacije se još sećaju Dejvida Belamija i emisije “Opstanak”
• emisije za decu poput “Kocka, kocka, kockice” ili “Ace poštara”
• stari crtani filmovi - gde su sinhronizacije Miće Tatića i Nikole Simića?
• emisije sa stalnom temom nekretnina
  • prodaja stanova
  • renoviranje kuća
  • iznajmljivanje i prodaja kao biznis
  • kako dizajnirati kuću iz svojih snova?
• arhitekutra
• umetnost
  • slike, galerije
  • gradske skulpture (drvo, bronza, glina, kamen, otpadni metal …) - antropologija i zaostavština
  • umetnički grafiti
  • škola tehnika slikarstava i kreativni izleti
  • zapisi o predelima i ljudima
• globalno zagrevanje i rešenja
  • kako se rešiti fosilnih goriva
  • problem zagađenja vazduha i prljanja okoline
  • električni automobili
  • baterije
  • obnovljivi izvori
• proboji u nauci
• sportski ribolov
• turizam i putovanja
• preživljavanje u prirodi
• lekovito bilje
• hobiji
• svemir
  …

I mnogo, mnogo toga još… što ljudima može pomoći da se uzdignu, i povrate dostojanstvo.

Voleo bih da oni koji vladaju otvore oči, da shvate da ako ne dođemo sebi nestaćemo. Možda pri tome, igrajući na kartu razuma onih koji sve drže u rukama, gubim iz vida da im je to oduvek i bio plan. Možda njihov, možda stranih sila, a možda ko će ga znati i samog đavola nečastivog.

Mada tako može izgledati ovo pisanje se ne bavi promenom vlasti, nego prostorom koji možda postoji i koji možemo napraviti da promenimo zemlju i uslove u njoj. Sledećih 10 godina su kritični u svakom smislu, i neprijatelj koji je pred vratima, ne mari mnogo ni za ljude, ni intrige, ni politiku. Slično virusu, ovaj neprijatelj ne misli kao ljudi niti ga ljudi mnogo zanimaju. Taj neprijatelj ne diskriminira, isto se odnosi prema onima na vrhu i dnu. Najbolji način da se za njega pripremimo je da budemo složni.

Čime hranimo um to on i postaje. Samim tim mediji imaju ogromnu odgovornost za svaku izgovorenu reč, za svako igranje sa emocijama, za svaku verbalnu manipulaciju.
Prikazivanje nasilja kao deo svakodnevice ili kao deo filmske fikcije se ne može porediti, a oznaka na programu da nešto nije pogodno za decu od 13 ili 15 godina jednostavno nije dovoljna.

Zapitajte se kako smo došli do zemlje koja u medijima veliča kriminalce, prostakluke i dekadenciju?
Zaostavština devedesetih kad je zemljom harao rat i vladala mafija izgleda da je još tu, kao da se sat nije pomerio, kao da smo zarobljeni u nekom svetu iz Alisine zemlje čuda u kome vreme stoji.

Neke od stvari koje bi se mogle uraditi:

[💡] RATEL i REM - moraju imati profesore filozofije, etike i morala, psihologije, a možda i verske predstavnike koji će reći šta je primerno, a šta ne. Telviziski program oblikuje mase, a u kom smeru se ona oblikuje mora biti regulisan. Pravila i kodeksi izveštavanja moraju postojati a kazne moraju biti rigoroznije, jer dugoročno gledano lažno informisanje i dekadentni program stvaraju mnogo više štete nego bilo koja kazna koja se može sprovesti.

[💡] Za one koji su željni deomokratije koja će doneti pravdu i slobodu, na raspolaganju imaju moćne alate koje mogu iskoristiti. Internet je demokratizovao znanja koja su nekada bila namenjena samo privilegovanim grupama, otvarajući neverovatne mogućnosti. Organizujte se i krenite da radite na sebi i deljenju resursa koji postoje.

[💡] Obzirom da postoji potreba za objektivnim informisanjem, lišenim pristrasnosti (bajasa) koja može obojiti informaciju emocijama ili pomutiti šta je stvarno rečeno treba otvoriti debate i panele koje će naći rešenja za ovakve i slične probleme.

[💡] Stvoriti alate koji mogu pružiti uvid ko su medijski predstavnici i kakav je njihov integritet. Jednostavna mera koja bi govorila koliko su pristrasni ili koliko iskrivljuju realnu sliku stvarnosti. Primer jednog takvog servisa je Istinomer koji je fokusiran na političare i neistine kojima se služe. Slično je potrebno za sve ljude zaposlene u medijima. Ideja je jednostavna, ne zahteva postojanje komenatra, nego samo pokazati prvi iskaz i poricanje iskaza. Slično treba postojati za svakog novinara. Bez obzira da li čita vesti sa telepromtera, piše vesti ili ih uređuje, svaki radnik u medijima ima moralnu odgovornost za to što se emituje i čemu on doprinosi, bez obzira koliko to veliko ili malo bilo. Kao što hirurg ne sme da tretira različito zločinca i pravednika, novinar prilikom izveštavanja ima sličnu odgovornost. Samim tim javni radnici moraju biti javni, kao i metrike onoga o čemu su izveštavali.

[💡] Edukovati ljudi o psihologiji i načinima manipulacije, kako bi shvatili na koje načine mediji njima manipulišu. Onog trenutka kada ljudi nauče mehanizme manipulacije, neće gledati samo šta se izgovara, nego i način kako se izgovara. Samim tim veća je šansa da će shvatiti da ih lažu. Takođe lakše će moći da se otrgnu i fokusiraju energiju ka stvarima koje mogu koristiti njihovom životu.

[💡] Ako su botovi problem - botujte botove. Kako? Postoji mnogo načina, jedan među njima je pravljenje Srpskog Reddit ali dozvolite prijavu i komentarisanje samo sa pravim identitetom. Ljudi koji botuju to rade uglavnom zato što misle da su anonimni, srušite njihovu anonimnost i prestaće sa time što rade.
Pri ovome treba imati u vidu da su botovi često žrtve jer im je taj posao jedina opcija da prežive, i da su često zastrašeni paralelnim strukturama koje vladaju njima strahom. Da bi se ovaj problem rešio oni koji imaju novac moraju stvoriti investitorsku ligu koja bi deo zarade trošila za stvaranje novih servisa i poslova. Veći stepen zaposlenosti bi oslabio ovakav vid korupcije i mafijaških struktura.