Moba

Moba je starinski srpski običaj međusobnog pomaganja na selu u poslovima za koje je potrebna veća radna snaga. Obično moba se organizovala za izgradnju crkve, zajedničkog seoskog puta, ali često i kod radova na privatnim objektima kada je recimo potrebno podići rogove na krovu kuće ili izliti betonsku ploču. Oni koji pomažu nisu primali nikakvu novčanu naknadu za rad ali po nepisanom pravilu imali su obavezu da na sličan način pomognu drugima kad to njima bude potrebno.

Mada slično zvuči kao reč ‘molba’ koja nosi značenje traženja usluge, moba je čin davanja. Podrazumeva čin čoveka, koji želi da uradi nešto što prevazilazi njegove lične interese. Pomaganje kao bratski čin ljubavi prema zajednici i ljudima u njoj.

Svako od nas je svetionik, svetionik koji osvetljava ljude oko sebe. Bez obzira ko je na vlasti i kakva je vlast ljudi u sebi imaju snagu da ostvare mnogo toga.
U prethodnom tekst centralna tačka je bila na znanju kako, dok ne napišem više tekstova na tu temu zamolio bih vas da uradite malu vežbu.

Uzmite papir i olovku i napišite na papir listu od 10 ljudi koji žele bolje sutra. Zatim izdvojite one kojima je dosta politike i političara, i koji bi najviše voleli kad bi svet nekako mogao funkcionisati bez njih. Zaokružite one koji su arhitekte, dizajeneri, pesnici, pisci, inženjer, muzičari, sanjari, vizionari, one koji žele bolju Srbiju, one koji maštaju o nekoj futurističkoj Srbiji nasmejanih, pažljivih ljudi. Podvucite one koji se često nerviraju oko politike, koji se osećaju pritisnuto, potlačeno, sputano, one koji bi najradije da odu. Koliko od njih traži odgovor “kako”?

Sledeći put kad ih vidite i povede se žučna rasprava o politici, a verovatno je da hoćete obzirom da je to neizostavna tema u Srbiji postavite im pitanje: kako?
Maštajte, šta bi to bilo potrebno uraditi da bude malo bolje. U tom razgovoru zabave radi postavite uslov da jedino što ne smeju je da se bave promenom vlasti. Postavite pod pitanja, da ste u vašoj idealnoj državi, kako bi živeli? Da li možete opisati jedan vaš radni dan ili vikend? Koje kanal bi gledali na TV-u? Kako bi provodili slobodno vreme? Kako bi komunicirali sa prijateljima i najmilijima?
Probajte da ih saslušate bez prekidanja, postavljajte pod pitanja, i ne osuđujte bilo koji odgovor.

Isto kao što vi imate krug ljudi koji veruje da može bolje, tako postoji mnogo takvih krugova.
Razmislite šta ako bi nekako mogli da povežemo sve te ljude?
Lično voleo bih da upoznam sve ljude koji žele da menjate svet na bolje, one koji imaju divlju maštu i krotki duh, one koji imaju energije i entuzijazma, one koji imaju taj unutrašnji osećaj da bi sve moglo mnogo, mnogo bolje za sve.

Šta sa onima koji ne veruju da može biti bolje?
Jednostavno je, oni samo ne znaju kako to uraditi.
Toliko su uvereni da kako ne postoji da sve da sve vreme traže odgovor na pogrešnom mestu, nervirajući se jer odgovor koji dobijaju nije onaj koji traže, a odgovor koji traže ne mogu dobiti jer ne postavljajući pravo pitanje.
To svi mi radimo, kao u onoj priči o čoveku koji je tražio izgubljeni ključ u dvorištu. A kada su ga pitali gde si izgubio ključ on je odgovorio u kući. Kada je usledilo pitanje pa zašto ga tražiš ovde ako si ga izgubio tamo, mirno je odgovorio da tu gde ga traži ima više svetla i nastavio da traži. Tako, često sve reči frustracije su samo pokušaj nalaženja odgovora na pogrešnom mestu, očekujući rešenje od ljudi koji znamo da nemaju odgovor nego su često uzrok naših problema.

Šta uraditi, dajte im link da pročitaju neki od ovih tekstova.

“Ne može se megdan zadobiti, na divanu sve lulu pušeći”

Čitanje, razmišljanja, komunikacija, povezivanja sa novim ljudima i na kraju zajednički rad na nečemu iziskuju akcije. Bilo da iskoristite neki od ovih tekstova da radite na sebi ili da učestvujete u promenama koji će nam dati neku bolju Srbiju, ništa se ne može uraditi bez aktivnog delovanja. Možete sedeti koliko želite i maštati da dobijete bolji posao ako nikad ništa ne uradite da unapredite znanja, veštine ili se ne prijavite za drugo radno mesto ništa se neće desiti.

Svako može delovati sam za sebe ali pošto ni jedan čovek nije ostrvo, obično kada su ljudi ujedinjeni efekat onoga što rade se multiplicira.

Kroz svo ovo pisanje ja razumem da samostalno, bez vas ne mogu uraditi mnogo, zato svako novo poznanstvo, povezivanje i podrška ljudi koji imaju želju da urade nešto dobro znači mnogo. Zato želim da se zahvalim svakom od vas ko čita, razmišlja, priča sa ljudima na ovu temu, svakom ko u ovom vremenu ima hrabrosti da zadrži pozitivan stav. Želim da se zahvalim za svaki “like” i za svaki poslatu poruku i podeljenih link.

Možda se nalazimo daleko jedni od drugih, i možda jedni drugima ne znamo imena ali verujem da smo svi mi deo jedne velike zajedničke mobe.