Transportna mreža
Ako je komunikaciona mreža nervni sistem države, onda jer transportna mreža njen krvotok koji putem robe i ljudi povezuje različite oblasti kreirajući veću celinu. Od toga koliko je ova mreža raširena i sposobna da odgovori zahtevima unutrašnjeg i spoljašnjeg protoka uticaće i na sam razvoj države.
Mada su se stvari u Srbiji popravile u poslednjih 20 godina, što se tiče vazdušnog i drumskog saobraćaja, mnogi vidovi transporta su i dalje nedostupni.
Gde je svet, a gde smo mi:
trotoari i pešačke staze - svi moderni gradovi i naselja predviđaju staze za pešake koje su odvojena od puta, u Srbiji i danas postoje mnoge ulice u kojima trotoari ne postoje.
biciklističke staze - često u gradovima zagušenim automobilima, vožnja biciklom biva brža alternativa. [*] Obzirom da su gradovi u Srbiji relativno mali, masovan prelazak na ovakav vid transporta bi bitno rasteretio saobraćaj. U razvijenim zemljama često se mogu videti staze i mostovi namenjeni samo za bicikliste, koji se sve učestalije koriste i za vožnju električnih skutera i električnih mopeda.
putevi i autoputevi - u poslednjih 20 godina situacija se popravila. Izgrađene su mnoge obilaznice i autoputevi, međutim putevi ka manjim mestima postaju sve zapušteniji. Između ostalog ovo može biti jedan od razloga za promenu demografije zemlje i migraciju stanovništva ka većim gradovima. Treba imati u vidu da investiranje u atuoputeve koji se naplaćuju nije uvek nužno isplativo, i da ne mora voditi ka ekonomskom razvoju nego ga može još više zakočiti sa tarifama koje su nedostupne za lokalno stanovništvo.
železnica - krajem 18 veka u Britaniji su postavljene prve gvozdene pružne šine, trebalo je oko 80 godina da Knez Milan Obrenović udari temelj Srpskim državnim železnicama. Danas su železnice Srbije u prilično lošem stanju. Renoviranje železnica Srbije nije daleko odmaklo mada neke studije govore da bi se ulaganja u njih brzo moglo isplatiti kroz uslužni transport.
brze pruge - brzi vozovi na postojećim prilagođenim prugama ili maglev vozovima koji dostižu brzine od 500km/h su kod nas za sada prlično daleko od realizacije.
podzemna železnica - interesantan je podatak da su Britanci imali podzemnu železnicu 20 godina pre nego što smo mi imali nadzemnu. Čuveni “London tube” je prvi put otvoren 1863 godine. Danas skoro 160 godina kasnije, u Srbiji od podzemne železnice ostao je samo vic, koji kaže da je Beograd metropola jer ima izgrađen metro do pola. U svakom slučaju, ovaj vid prevoza bi mogao značajno da rastereti saobraćaj u prestonici, kao što to čini u mnogim drugim prestonicama sveta. Svaka vlada Srbije 21 veke je imala nekakav nacrt podzemne železnice ali njena realizacija nikad nije zaživela. [*]
Zanimljivo je da se kao budućnosti transporta svetskih metropola zamišlja trodimenzionalna mreža podzemnih tunela, sa više nivoa, čime bi se u potpunosti oslobodio nadzemni saobraćaj za pešake, bicikliste i stvaranje novih zelenih površina. U nekim od razvijenim gradovima, osim standardnog železničkog podzemnog prevoza postoje mreže podzemnih mini tunela, pruga i vakumskih cevi namenjenu raznošenju pošiljki za potrebe pošte.hyperloop - je verzija podzemnog ili nadzemnog saobraćaja koja podrazumeva transport unutar cevi u kojoj je kreiran vakuum, što poništava otpor vazduha i omogućuje razvijanje supersoničnih brzina. Po nekim proračunima cena izgradnje ovakvih tunela ne bi značajno odstupala od cene izgradnje konvencionalnih podzemnih železnica.
avio-saobraćaj - za sada je funkcionalan, ali “Air Srbija A.D. Beograd” koja se nalazi na APR-ovoj listi 100 najuspešnijih i dalje pravi gubitke.
transkontinentalni letovi i put u svemir - nisu više toliko skupi, ali su i dalje van tehnološkog domašaja naše zemlje. I mada će ova rečenica izmamit mnogo podsmeha, put u svemir je tehnološki problem kao i svaki drugi. Kada je 2002 osnovan SpaceX svi su se smejali njegovom osnivaču, sada SpaceX šalje više raketa u svemir od legendarne NASA-e, a dok ovo pišem uspeli su da pošalju ljudsku posadu u svemir. Kada bi uspeli da uradimo sve što je potrebno u ekonomskom smislu u sledećih 10 godina ova opcija mogla bi biti primamljiva iz više razloga. Treba imati u vidu da Grčka koja ima samo 3 puta veći bruto dohodak po glavi stanovnika od Srbije ima sopstveni svemirski centar i rampu za lansiranje.
Slično kao u priči o tri babe koje se svađaju na ulici satima oko toga koja treba da očisti hrpu smeća mada je za sam posao trebalo samo 15 minuta rada, ljudi na ovim prostorima nepotrebno troše previše vremena na politiziranje i svađe dok posao stoji neurađen.
Dok ovo čitate probajte da zanemare takvo stanje, i razmišljate u smeru šta je zaista neophodno uraditi da nam krene na bolje. Svi gore navedeni vidovi transporta su stvar strategije jedne zemlje koja mora biti pažljivo isplanirana i proračunata. Treba imati u vidu da ni jedan od pomenutih vidova transporta nije nedostižan, i da je posedovanje savremenog vida transporta stvar dostupnosti sredstava, visine početnih ulaganja, cene održavanja i dugoročne isplativosti.
Pa tako, cena izgradnje podzemne železnica može imati značajnu razliku u ceni u zavisnosti da li se buši granitna ili krečnjačka stena. Kolika će biti njena isplativost, zavisiće od broja vožnji i cene održavanja (broj radnika, kvarovi, cena karte …). Londonska podzemna železnica dnevno pruži 5 miliona vožnji i pored toga dobija subvencije od države. Koliko bi vožnji pružala ona u Beogradu ostaje da se vidi jer zavisi od mnogo toga. Sigurno je jedno, pored saobraćaja koji bi se rasteretio, otvorile bi se nove ekonomske mogućnosti kao što su: prostori za - skladištenje robe, podzemne parkinge, poslovne objekte, računarski i tržne centre; ali i skoloništa za ljude i vitalnu infrastrukturu u slučaju nepredviđenih elementarnih nepogoda ili nuklearnog napada.
Svaki problem treba razmotriti iz više uglova. Kakva je trenutna ekonomska moć zemlje i šta je prvo na liste prioriteta što treba rešiti? Koji je operativni minimum koji je potrebno postići da bi došli do sledećeg nivoa neophodnog za nastavak ekonomskog razvoja? Šta je zlatna sredina izmеđu želja i mogućnosti? I mnogo toga još.
Samim tim ako treba birati između brzih pruga i metroa jer za ulaganje u oba nema dovoljno novca uvek ćemo se voditi brzinom direktnog povraćaja investicije i ukupnom vrednošću pozitivnih nuspojava. Pa tako ako su investicije slične cene, i sličnog vremena povraćaja treba uzeti u obzir nuspojave kao što su, čistiji vazduh, smanjenje gužvi, turistički potencijal, ekonomski uticaj, zadovoljstvo građana kao i mnoge druge dugoročne efekte izgradnje.
Prilikom postavljanja futurističkih ciljeva kako bi trebalo da izgledaju moderni srpski gradovi, koji bi bili pravljeni za ljude a ne za automobile ili razmišljanjem o urbanističkom restruktuiranju gradova u: superblokove [*], ili potpuno elektrifikovane zelene oaze - moramo planirati korake kako doći do tih ciljeva.
Uvek treba početi od onoga šta je to što pokušavamo da rešimo:
Pokrivenosti - da bi se stanovnici vratili u ruralne delove, zemlja mora imati minimalno prohodne mreže puteva koji će povezivati sva naselja, bez obzira koliko ona bila udaljena ili koja je njihova veličina. Danas u Srbiji ima 45,419 km puteva ili otprilike 6.5 metara po svakom stanovniku. Za sada nemam podatak u kakvom je stanju tih 45 hiljada kilometara.
Osim ekonomije i povratka stanovništva u ruralne delove, razlog za maksimalnu pokrivenost su pravovremeno delovanje u slučaju šumskih požara i poplava koje će zbog globalnog zagrevanje biti sve učestalije.Dostupnost - pored postojanja puteva moraju postojati načini da se ljudi i roba prevezu od bilo koje tačke A i B po ekonomski prihvatljivoj ceni. Po ovom delu se može videti u kakvom je stanju zemlja. U poslednjih 20 godina čak i pored privatizacije mnoga transportna preduzeća su nastavila trend propadanja.
Odlazak na putovanje po gradovima Vojvodine ili južne Srbije, pokazaće sliku oronulih Aurobuskih stanica. Zbog proređenog prevoza lakše je doći iz centra Londona do Beograda, nego od Beograda do nekog manjeg naselja stotinjak kilometara dalje. Često jedina opcija su taksi službe koji će vam takav put naplatiti više nego što vas košta povratna avionska karta od Londona do Beograda. Što se prevoza robe tiče situacija je mnogo bolja kurirske službe (Post Express, AKS Express Kurir, BEX Express, City Express, Star Kurirska Služba, D Express...) su sе postarale da prevoz robe bude na prilično solidnom nivou što u mnogome pomaže ubrzanom razvoju ekonomije. Treba imati na umu da ako je transportna dostupnost takva da brzo i jeftino možete doći do bilo koje tačke u državi onda svaka lokacija postaje poželjna za život. Samim tim cene nekretnina će biti ujednačenija, a bogatstvo će biti ravnomernije raspoređeno. Odlazak u klub, restoran, pozorište ili nedeljni šopinga do obližnjeg grada neće predstavljati problem. Primera radi u Londonu, Tokiju, New Yorku obzirom na veličine gradova sasvim je normalno da provedete oko sat vremena u podzemnoj ili nekom drugom prevozu dok ne dođete do željene destinacije. Sa dobrim putevima sat vremena znači 120 kilometara, a kada bi Srbija imala najsporije Šinkansen vozove nulte serije (220km/h), iz Beograda do najdalje tačke u Srbiji ne bi trebalo više od sat i po vremena.
Gužve i saobraćajni kolapsi - nisu samo oznaka većih gradova Srbije, oni su deo skoro svakog većeg grada koji je prošao kroz brz rast pri čemu je gustina saobraćaja prerasla maksimume definisane urbanističkim planom. Bitan razlog za ove pojave su navike ljudi, pa tako vozači automobila navikli na komfor sopstvenih automobila često nisu spremni da se odreknu vožnje čak i po cenu čestih frustracija i kašnjenja. Treba imati u vidu da nijedan vid transporta nije 100% otporan na kašnjenja, jer su kvarovi ili zastoji sastavni deo funkcionisanja, jedina razlika je u broju stvari koje se mogu uraditi da bi se ta kašnjenja svela na što manju meru.
Zagađenje - sa gustim saobraćajem opterećenim naftnom ekonomijom, zagađenje postaje ogroman problem. Godišnje u Svetu umire oko 400 hiljada ljudi zbog uzroka direktno povezanim sa izduvnim gasovima. [*]
U Srbiji stanje vazduha je toliko loše da nivo zagađenja često prelazi koncentracije koje su 10 puta veće od dozvoljenih. Ako se u Srbiji zadrži isti nivo zagađenja vazduha tokom sledećih 10 godina, očekuje se 150 hiljada smrtnih slučajeva. [*]Sigurnost - 2018 godine u Srbiji je bilo 7.8 saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom na 100,000 stanovnika, dok je taj prosek u Evropi 4.9 smrti na 100,000 stanovnika. Bitno je primetiti da su 29% žrtava bili pešaci a 7% biciklisti. Od 2000 do 2014 broj smrtnih slučajeva je bio u konstatnom padu i od tada se drži na približno istom nivou. U 2018 dogodile su se 14223 saobraćajne nesreće, a totalna šteta je iznosila oko 272.1 miliona evra. [*]
Infrastrukturni projekati su često zavisni od trenutne vlasti i njene ekonomske politike. Da bi zemlja brže napredovala, postoji neophodnost da projekti koji su vezani za infrastrukturu i naučno tehnološki razvoj postanu nezavisni od promene vlasti, samim tim neka vrsta jedinstva i kontinuiteta je potrebna u segmentima koji su od nacionalne važnosti.
Uz sve to tokom realizacije infrastrukturinih projekata često je i nezakonito korišćenje društvenog položaja i moći radi sticanje sopstvene koristi. Ako vas put nanese do Zrenjanina, pitajte nekog od stanovnika da vam kaže par reči o gradskom trgu koji je u poslednjih nekoliko godina, sa svakom smenom vlasti, menjao svoj izgled. Legenda kaže da je zvaničnicima grada to bio najlakši način da uzmu novac. Umesto kamenih ploča od 3 cm ugrađivale su se one od 2 cm pri čemu se razlika zadržavala u nečijem džepu, a navodni rezultati rada bili su uvek vidljiva politička reklama. Svaki grad u Srbiji ima neku sličnu urbanu legendu a koliko je ona istinita vi sami odlučite.
Evo nekoliko predloga šta bi mogli uraditi:
[💡] Potreban je nezavistan tim stručnjaka koji nisu stranački opredeljeni a na koje političari ne bi mogli da utiču. Oni bi kreirali i predlagali dugoročne strategije ulaganja u infrasturkturu i nauku. Političari bi u ovom slučaju bili samo administrativni radnici koji stvaraju potrebne uslove, zakonske okvire i kontrolišu izvođenje radova. Ovo je bitno zato što su godine iskustva pokazale da pored korupcije, politička umeštanost i stranačko zapošljavanje po rodbinskim i prijateljskim osnovama često pravi više štete nego koristi.
[💡] Podzemni tuneli manjih dimenzija za prevoz poštanskih paketa mogu biti pristupačniji tip investicije kojom se može dobiti bolja aproksimacija buduće cene izvedbe putničke varijante.
[💡] Beogradu je neophodna podzemna železnica mada samo po sebi ona ne bi sprečila saobraćajne gužve bila bi otporna na njih. Obzriom da je ovakav vid transporta redova, brz i tačan, smanjujući nepotrebna kašnjenja radnika pospešila bi produktivnost i povećala ekonomsku dobit poslodavaca.
[💡] Promena ustaljenih navika vožnje automobilima mogla bi se ostvariti primenom metoda kao što su:
– Plaćanje ljudima da voze bicikla i nekih od vidova električnih prevoznih sredstava - kao što se to već radi u Holandiji, Belgiji, Luksemburgu, Britaniji, Francuskoj…
– Uvesti naplaćivanje takse za vožnju automobila unutar centra grada tokom određenih sati kao što je to urađeno u Stokholmu
Najbolji rezultat bi se dobio primenom obe metode uz postojanje podzemne železnice.
[💡] Broj registrovanih automobila u Srbiji 2018 godini je bio 2.5 miliona pri čemu su automobili činili 81%, vozila za prevoz robe 9% i motocikli 2% od ukupnog broja. [*]
Da bi se rešio problem zagađenja vazduha veći deo te flote mora se elektrifikovati. Pri ovome vrlo je verovatno da u sledećih 5 godina osim kroz železnički transport neće biti adekvatne zamene za teške teretne kamione i brodove. Uzimajući u obzir cena zamene od oko 10000 evra pa naviše biće potrebno oko 20 do 30 milijardi za zamenu celog voznog parka. U isto vreme ovo bi značilo prilagođavanje puteva i električne mreže kako bi obezbedile sve neophodno (punjači, vodovi, solarne elektrane …) da se ovako nešto sprovede u delo. Uzimajući u obzir da je cilj ovog pisanja da se značajno poveća bruto dohodak po glavi stanovnika ovo ne bi trebalo da bude nedostižan cilj. Detaljnije u članku o “Transportnim sredstvima”.
[💡] Kurirska dostava se može unaprediti sa kompjuterskim servisima i sistemima veštačke inteligencije koji bi optimizovali prevoz, grupišući dostave smanjujući troškove i povećavajući konkurentnost među dostavljačima. Zbog mogućih pandemija i načina života, potreba za kurirskim službama i dostavom robe će u budućnosti rasti. Biće potrebno razviti informatičke platforme koje će podržati ovakve vidove servisa i naručivanja robe.
[💡] Biće potrebno kreiranje domaće alternative slične Uber-u ili Lift-u radi lakša kontrola prava radnika u taksi službi i cene usluga. Na ovaj način profit bi ostajao unutar zemlje. Ovde naročito treba biti na oprezu što se samovozećih automobila tiče. Investitor sa dovoljno kapitala mogao bi ostvariti apsolutni monopol preuzimanjem celokupnog tržišta. Zbog niskih cena usluga, konkurenciji ne bi isplatilo da vozi. Ovo će takođe u nekom trenutku dovesti do naglog skoka nezaposlenih i čak nestajanje profesionalnih vozača kao vida profesije
[💡] Beleženje stanja infrastrukture je jedna od najjednostavnijih ideja sa kojom se može početi - web sajt koji bi pokazivao kakvo je trenutno stanje “Problem-gram” (aluzija na Insta-gram) koji bi pokazivao slike sa tačnom lokacijom: problematičnih puteva, udarnih rupa, propalih stanica, ali bi takođe mogao da pokazuje urušene građevine, divlje deponije smeća, prljave parkove, reke i jezera, kao i da ukazuje na mnoge druge probleme. Time bi se mogao vršiti pritisak na lokalnu vlasti da urade ono što je neophodno. Ideja je takođe da se ljudi ovim potaknu da predlažu rešenja ili organizuju na zajedničke akcije u slučajevima kad je moguće uraditi nešto samostalno.
[💡] Veći infrastrukturni projekti ili renoviranje spomenika kulture moglo bi se pratiti preko portala koji bi pokazivao procenat završenosti, trentuno stanje, kratak tekstualni opis, datum završetka radova, datum otvaranja, očekivani datumi početka sledećih faza projekta, cena koštanje itd. Redovni video snimci i slike dali bi uvid o radovima i koliko se optimalno koriste resursi. Ovo bi takođe dalo sliku o izvođačima radova koji stalno kasne, probijaju rokove i uvećavaju cenu ugovora kroz brojne anekse. Ako su projekti pripadaju zajednici kojoj su potrebni ljudi i sredstva, treba da postoje detalji o tome kako je moguće pružiti pomoć.
[💡] Uvek imati u vidu da dobro osmišljeno decentralističko rešenje može postići mnogo brži rezultat, nego stroga kontrola iz jednog centra koja pokušava da iskontroliše sve moguće načine izvedbe.
Ekonomski gledano, bilo koji transportni projet da je u pitanju, uvek se moraju razmotriti sledeća pitanja:
- kuda ide i šta se vozi - da li su u pitanju roba ili ljudi, kolika je frekvencija saobraćanja, ako je roba da li postoji jeftiniji vid transporta (železnice, rečni saobraćaj …), kakav je rezultat studije isplativosti…
- da li se ostvaruje iz sopstvenih ili pozajmljenih sredstava - ako su su sredstva domaća da li postoji profitabilniji projekt u ovom trenutku, ako su pozajmljena sredstva koji su uslovi pozajmljivanja?
- da li su izvođači radova naše ili strane kompanije - novac kojim plaćamo da li ostaje da se vrti unutar naše ekonomije ili odlazi napolje sa odlaskom izvođača.
Urbani planeri, arhitekte, dizajneri eksterijera kao i razne vrste inžinjera i projektanata koji obično moraju raditi zajedno, su ti koji će dati budući izgled naše zemlje. Njihov zadatak je da dizajniraju infrastrukturu koja će ljudima pružiti osećaj povezanosti i motivisati ih da sami urade nešto kreativno.
Koliko su oni talentovani i prosvetljeni zavisiće da li će Srbija biti tehnološki raj i zelena oaza sa čistim vazduhom, vodom i hranom; ili će ličiti na betonsku šumu sa građevinama u obliku falusa nastale kao izliv frustracije i nezadovoljstva naroda prema aktuelnoj vlasti. [*]
Za ovo su nam potrebni vizionari koji bez obzira na prošlost i sadašnjost mogu da zamisle raj u kojem želimo da živimo. Potrebni su nam i hrabri/nepokolebljivi lideri koji te vizije mogu da sprovedu u delo, i vredni ljudi koji svojim radom planove i snove mogu preobraziti u stvarnost.
