Lični uspeh

– Vrlo dobro. A šta ti imaš da daš? Šta si učio? Šta umeš?
– Umem da razmišljam. Umem da čekam. Umem da postim.
– Je li to sve?
– Mislim da je to sve!
– Kakva je korist od toga? Na primer, to što postiš, zašto je to dobro?
– Veoma je dobro, gospodaru. Kada neko nema šta da jede, najpametnije što može da uradi jeste da posti. Na primer, da Sidarta nije naučio da posti, on bi još koliko danas morao da se prihvati neke službe, kod tebe ili bilo gde, jer bi ga glad naterala. Ovako, međutim, Sidarta može mirno da čeka, on ne zna za nestrpljenje, on ne zna za nuždu, glad ga može dugo opsedati a da se on tome samo smeje. Eto, gospodaru, zato je dobro postiti. – “Sidarta” - Herman Hese

Šta je potrebno da uspete u bilo čemu što radite:

• razmišljanje

  “Biram lenju osobu da uradi težak posao. Zato što će lenja osoba naći jednostavan način da to uradi.” – Bill Gates
  “Ne radi naportno, radi pametno” – Robert Kiyosaki

  Ineligencija, pamćenje, učenje (na tuđim i svojim greškama), čitanje, primena naučne metode, mentalna disciplina, analitičko razmišljanje, logika, mašta, mentalne slike, kreativnost, emocionalno upravljanje, empatija… su samo neki od elemenata razmišljanja.

  Svakome od nas razmišljanje dolazi toliko prirodno da se nikad i ne zapitamo da li postoji bolji način za razmišljanje.
  Ako u vodu uskoči profesionalni plivač i neko ko je samouk, sasvim je normalno da niko neće ni dovoditi u pitanje da će profesionalni plivač pobediti. Međutim razlog zašto on pobeđuje nije samo puki trening i nabacivanje mišića, naročito kada je takmičenje između jednakih u pitanju ekstremno je važna tehnika. Onaj ko je učio samostalno na sopstvenim greškama, nema znanje hiljada plivača pre njega, ima samo svoje znanje i samim tim način na koji pliva nije optimizovan. Ako nije optimizovano, poput automobila kome su klipovi raštimovani, koliko god energije ulažete nećete dostići punu brzinu.

  Kao što to neko reče u filmu Lajanje na Zvezde “mentalni rad je fizički neizdrživ”, mentalni rad jeste naporan naročito ako niste naučili dobre tehnike, ali njegovi plodovi su slatki. Na žalost zbog sistema školovanja koje imamo uvek je foksu to šta treba da naučimo, izostavljajući da nas uče kako da učimo i kako da upotrebljavamo mozak. A ako ne znate kako samo ćete zaostajati više i više.

  Kada sam prvi put pomgao ocu da kosi livadu, nije mi dao nikakva uputstva, obzirom da sam mislio da za to ne treba nikakvo posebno znanje, poceo sam da mlatim sa kosom kao da imam mačetu, dok je otac ravnomernim i ujednačenim pokretima polako napredovao. Ubrzo posle samo par metara sustigao me je umor a trava em sto je bila razbacana na sve strane bila je prilično neujednačena. Otac se samo nasmejao i nastavio da ravnomerno kosi dalje, prestižući me. Izgledalo je da se on uopšte nije umarao. Krenuo sam opet, i opet se umorio. Mada sam bio mlađi i jači, to ništa nije pomagalo otac je pravio sve veću i veću razliku. Sutradan sam imao užasnu upalu mišića i bio krajnje isfrustriran, on se samo smešio. Sledeći put kada me je pozvao hteo sam da odustanem, međutim taj put mi je pokzao ono što je njemu pokazao njegov otac. I tako odjednom i ja se nisam umarao, trava je bila ravnomerno pokosena i složena i nisam dobio upalu mišića.

  Isto kako iz frustracije mnogi ljudi se iznerviraju, obzirom da smo svi različiti, a ne znaju kako - krenu da zaostaju sa nagomilavanjem podataka. Zatim ono što je prirodno i u čemu kao deca nalazimo radost i uživanje postane nešto loše, izgradi se odbojnost. A odbojnost krene da vodi izrugivanju onih koji su bolji, i tako od jednom dolazimo do toga da se oni koji su bolji zovu “štreberi”, “bubalice”. Pamet se tretira kao sramota. I tu nastaje sunovrat društva.

  Na temu kako bolje razmišljati napisano je dosta knjiga i postoji dosta video materijala koji je besplatan, najbolja stvar koju možete da uradite za sebe ako želite da uspete u životu, je da naučite što više toga o tome kako bolje razmišljati i primenjivati te tehnike svakodnevno.

• post
  Najšeće se smatra uzdržavanjem od hrane i pića, ali može podrazumevati bilo kakvo odricanje od stvari od kojih smo zavisni.
  Nije bitno da li je to televizija, internet, šećer, testenine, meso, hrana uopšte, alkohol, cigare, droge, seks, ogovaranja, loših misli ili bilo šta drugo cilj je da navikinemo sebe da možemo izdržati bez napora bilok koje od tih potreba ili navika koje smo stvorili.

  Koliko dugo možete bez hrane? Šta će se desiti ako ne jedete jedan ili dva dana?
  Čuli ste verovatno neko da kaže “umreću od gladi”, “nisam jeo od jutros!”, “krče mi creva” … nakon samo par sati bez hrane, govoreći da sama pomisao da voljno sebi uskratiš sebi obrok bi izazvala horor u očima našeg naroda.

  Često se dešava da neki pregledi ko lekara zahtevaju da prethodno isčistite creva i da ne jedete 2-3 dana, prilikom tog perioda ništa se loše neće desiti, a osećaj gladi će nestati već nakon nekoliko sati.
  Napomena: U slučaju da to nikad niste radili važno je, konsultovati se pre nego bilo šta samostalno pokušate i da znate da se ne smete prejedati nako posta jer to u nekim slučajevima može dovesti do smrti.

  Gandi je izdržavao postove od 21 dan, dok je maksimalni period koje telo može da izdržati bez hrane negde oko 40 dana. Post je bio česta praksa tokom srpske istorije, kao doktrina hrišćanstva ali i neophodna veština preživljavanja u vremenima kada nije bilo frižidera i kada su nestašice hrane na ovim prostorima bile redovna pojava zbog ratova i elementarnih nepogoda.

  Post nije samo hrišćanska ili uopšteno govoreći religijska praksa kojom se vežbaju vrline, manje više u životinjskom carstvu ona je normalna pojava.
  Naučna istraživanja su pokazala da post osim što deluje delotvoran na gubljenje telesne mase, čišćenje organizma i jačanje imuniteta; post je neophodan za jačanje volje što ujedno utiče na način kako se organizam bori sa stresom i bolestima.

  Poenta posta nije samo zbog zdravstvenih razloga, već je način da se kroz odricanje najosnovnije potrebe vežba mentalni sklop na odricanje zadovoljstva radi dostizanja višeg cilja. Jedan od poznatijih eksperimenata iz psihologije koji je urađen na deci Mančmelou eksperiment pokazao je da one osobe koje mogu da odlože zadovoljsto imaju više izgleda na uspeh u kasnijem životu, bilo da je to posao, škola ili bilo koja druga aktivnost.

  Post osim hrane može biti u mnogo čemu drugom, kao što je to bilo tokom pandemije na primer gde smo na neki način postili (morali da se uzdržavamo) prostorno, emocionalno i socijalno.

  Dobra vest je da se kao mnoge druge veštine odricanje može naučiti i izvežbati u bilo kom periodu života, što će u mnogome pomoći dostizanju uspeha.

  Zašto je to tako? U ekonomskom smislu naročito kada se radi o ličnom bogatstvu, ili gledanja iz ugla države nekada je potrebno štedeti i odricati se nepotrebnih stvari da bi kasnije mogli da uživamo mnogo veću nagradu. Primera radi: sa samo sat vremena dnevno učenja, umesto igranja video igrica ili gledanja televizije, za nekoliko meseci može formirati veštine koje mogu doneti novi posao i mnogo bolju zaradu. Takođe, možda jedna čokolada ne znači ništa ali na godišnjem nivou može značiti 10 kg manje telesne težine i ušteđenih par hiljada koje se mogu uložiti u posao.

  Da bi dostigli bilo šta više u životu, potrebno je uložiti trud i odreći se nečega čime već okupiramo naše vreme. Post je dobar put ka tome, pri čemu treba imati na umu da je često bolje raditi pametno nego fizički naporno.

• čekam
  Umeće strpljenje je odlična osobina ali samo onda ako možete da na to što čekate ne mislite neprestano. Ništa kreativno se ne dešava trenutno. Za sve je potrebno neko vreme. Da bi smršali, unapredili život, naučili novu veštinu, stekli bogatstvo, privoleli nekoga potrebno je strpljenje.

  Za uspeh je potrebna istrajnost ili ti nepokolebljiva volja da se nešto sprovede u delo.

  Najbolja objašnjenje bi možda bilo ono gde ako čovek reši da svaki dana, godinu dana prelazeći preko mosta baci kamenčić u reku, radiće to bez obzira kakve su prilike oko njega. Bez obzira kako je raspoložen, bez obzira na vremenske uslove, svaki dan po jedan kamenčić. Ni manje, ni više nego samo jedan. Ne tri dana ništa i onda četvrtog dana četiri kamenčića nego uvek onako kako je zacrtao na početku po jedan. Samim tim neće preskočiti dan jer mora na odmor. Ono što je zacrtano u rečima mora se reflektovati u delu. Istrajnost je kao neka vrsta ugovora sa samim sobom. Istrajnost u tome što je zacrtao ojačava volju koja će u kasnijem životu čoveka voditi poput autopilota ka uspehu. Zato treba biti pažliv kako razmišljamo i šta izgovaramo da ne bi oslabili sopstvenu volju obećanjima koje ne možemo ispuniti.

  Strpljenje ne zna za vreme, bez obzira koliko je vremena potrebno za sprovođenje namera do kraja.

  Strpljenje nije neaktivnost ili pasivnost, nego proces čekanje da se dese stvari onda kada one više ne zavise od nas. Ako posadimo seme postoji samo određeni broj akcija koje će mu pomoći da izraste. Ali ne možete naterati biljku da raste nekom neočekivanom brzinom koja nije upisana u njenom genetskom kodu.
  Strpljnje nije ni uporna akcija koja može upropopastiti ono što smo uradili. Kada se seme zaseje i kada smo mu dali sve što je potrebno, svaka sledeća prekomerna akcija može samo upropastiti ono što smo uradili. Previše zalivanja samo će učiniti da biljka istruli. Sve što je potrebno za uspeh je nekad samo čekanje da se stvari dese.

  Samim tim strpljenje je bitno naročito kad stvari ne zavise od nas nego od drugih. Biti strpljiv znači imati veru da je sve što nam se dešava u životu dešava jer je baš upravo to ono što nam je potrebno.

• vera
  O veri sam već pisao kao temelju neophodnom za uspeh pa tamo možete pročitati više. Bez vere sve što želite pada u vodu, a svaka akcija biće propraćena samo-podrivanjem. Slično veri je i poverenje u druge ljude veoma je bitno jer olakšava stvari. Poverenje u poslu, među prijateljima ili u vezi znači da osjećaj sigurnosit kako u fizičkom tako i u emocionalnom smislu. Ako nemate povratnu informaciju koja bi vam uvek govorila šta se dešava sa nekim sistemom poverenje je potrebno da se ne bi gubila nepotrebna energija.

  Poverenje se teško stiče, a lako se gubi.

  Mada ga ljudi olako daju, poverenje je nešto što se gradi vremenom, nije nešto što se daje.

  Mada i kada pričamo o drugom slučaju, studije su pokazale da ljudi koji imaju poverenja prema drugima, bolje prolaze u životu od onih koji su nepoverljiv - čak i kad gube i bivaju prevareni bilo poslovno ili emocionalno. Razlog za to je odustvo brige - čime ne troše mentalnu energiju na stvari koje ne mogu kontrolisati nego se koncentrišu na one koje mogu.

  Naravno poverenje nije isto što i naivnost. Onog trenutka kad vidite da je neko izigrao vaše ili tuđe poverenje znači da treba biti oprezni i uraditi sve što je u vašoj moći da se slično više nikad ne ponovi. Da bi napredovali poverenje podrazumeva pamćenje na osnovu kojeg gradimo pravu sliku stvarnosti koja će nas upozoriti na opasnosti koje treba da izbegnemo.

• rad
  Koliko god duboko verovali, strpljivo čekali, duboko razmišljali i postili ako ne uradite ni jednu akciju da bi se to što želite ostvarilo, ništa se nikada neće desiti. Nebitno je da li želite da naučite nešto, promenite sebe, državanu vlast ili svet, ako ništa ne uradite povodom svojih ideja ništa nećete promeniti. Rad i akcija su najvažnija komponenta svega.
  Šta god želite, uradite nešto povodom toga. Nebitno je, napravite i najgori plan na svetu, samo uradite nešto. Uradite najmanju akciju, i nastavite da ih radite koliko god je potrebno, samo nastavite.
  Kaže se da i putovanje od hiljadu milja počinje prvim korakom.
  Zato samo napred, uradi to!
  Just do it!