Nučna metoda
Za sav napredak oko nas, nagli industrijski uspon, dostignuća nauke i tehnologije - treba da budemo zahvalni jednom veoma jednostavnom metodu, nazvanom “naučni metod”. Taj metod nije komplikovan, u stvari toliko je jednostavan i prirodan da bi svako od nas trebao da ga zna. Kad kažem svako, mislim bukvalno svako. Od onog trenutka kada neko progovori i pre nego što krene da uči da piše, prvo što treba da nauči je naučni metod.
Naučni metod je jednostavan set pravila koji treba da se prati da bi se otkrilo bilo šta što nas interesuje. Možda naziv može izgledati zastrašujuće navodeći da se koristi samo u nauci, u stvarnosti on se primenjuje neprestano i bez našeg znanja svuda u svakodnevnom životu, u poslu, u novinarstvu, u izboru životnog partnera…
Kao set strogih pravila on počinje da se koristi negde od 17 veka, i to doprinosi da danas, nakon samo 350 godina imamo sve ovo što je veći deo ostatka ljudske istorije bilo nezamislivo. Ova metoda je specifična pot tome što uključuje proces pažljivog posmatranja, primenjujući rigorozni skepticizam o onome što se posmatra, imajući u vidu da naša percepcija može izobličiti interpretiranje onoga što posmatramo.
Koji su to koraci naučne metode?
Postavljanje pitanja - je uvek prvi korak. Ovde slično novinarima koji žele da ispitaju neku priču, postavljamo pitanja:
Kako, Šta, Kad, Ko, Koja, Zašto ili Gde?
Postavljamo pitanje onog trenutka kada odlučimo da želimo da saznamo više o nekoj pojavi o kojoj ne znamo dovoljno. Svrha ovoga je sprečavamo donošenje ishitrenih zaključaka i stvaranje neosnovanih teorija. Pitanjem jednostavno dajemo naznaku da u ovom trenutku ne znamo dovoljno o tome zašto ili kako se nešto dešava, pa bi bilo dobro naučiti više.Nije sramota ne znati, sramota je pretvarati se da znamo i širiti takvo neznanje
Prirodno stanje svakog deteta je da uči, i da bude radoznalo, isto onoliko koliko je to želja za očuvanjem života. Kasnije kroz loša iskustva i kroz forsirani školski sistem koji ne obraća pažnju na individualnu različitost i njihove potrebe, kao ni na različite vrste inteligencija i sposobnosti koje različiti ljudi imaju, mnogi omrznu učenje. Samim tim, pomisao na čitanje i usavršavanje, kao i rad na sebi izaziva psihološku okidač "borbe ili bega".
Najbolje u svemu je da svi ovo već rade, svakodnevno. Svi postavljamo pitanja: "Šta se dešava?", "Zašto se ovo dešava?", "Kako da zaradim novac?", "Da li je ova osoba dobra za mene?", "Šta bi se desilo ako?", "O čemu želim da naučim više", "Kako sa manje da uradim više?" , "Kako da unapredim proizvodnju?", "Kako da unapredim ekonomiju zemlje"...
Cilj postavljanja pitanje je kreiranje ideja koje se mogu testirati serijom eksperimenata.
Mnogi to već rade nesvesno. U vezama partneri to rade nekad suptilno kroz male gestove, a nekad previše očigledno. Svesno ili nesvesno, priznavali ili ne, ali svi imaju nakavu vagicu na kojoj mere da li žele da ostanu u vezi sa nekim ili ne.
Obzirom da je tema ekonomija, pitanja u naučnom metodu imaju za svrhu da dođu do odgovora koji će smanjiti rizik poslovanja pre nego što krenemo sa investiranjem. Pa tako, možemo ispitati ideju "Da li se može steći bogatstvo pravljenjem slova od krompira?".
Kod ličnih i državnih finansija, greška je da ljudi ne postavljaju dovoljno pitanja, i ne prate ostale korake naučne metoda, dajući iskaz kao što su "Može se steći bogatsto pravljenjem slova od krompira", "Korona virus je nastao tamo...", "On je uradio to i to...".
Izbegnite ovu zamku i posvite pitanje prihvatajući da ne znate odgovor, čime prelazimo na sledeći korak, a to je:
Predistraživanje sa engleskog “background research” što se može prevesti kao pozadinsko, dubinsko, pripremno istraživanje koje ima zadatak da nađe prethodne radove na istu ili sličnu temu. Na ovaj način ispitujemo da li je iko ikad prethodno pokušao da se recimo bavi “sticanjem bogatstva pravljenjem slova od krompira”, šta je radio, kako je radio, da li mu je uspelo, koliko je to što ja želim da radim drugačije i tako dalje. Ideja je da se nađe što više informacija koje prethodno postoje jer će nam one uštedeti vreme, trud i novac koji bi inače utrošili ponavljajući moguće istu stvar koju je već neko drugi radio. Pri ovome treba i razlučiti moguće stvari koje prethdoni rad možda nije uzeo u obzir. Pravljenje grešaka i učenje na pokušajima je o.k. i važno je, ali u ovom slučaju zadatak je učenje na tuđim greškama pre nego što krenemo da učimo na svojim.
Hipoteza - se postavlja na osnovu provobitnog pitanja, posmatranja i na osnovu predistraživanja koje smo sproveli. Hipoteza je predpostavka koju dajemo pre nego što uradimo bilo kakav eksperiment. Možemo reći nešto u stilu “Mislim da se događa zato što…”, “Očekujem da će…”, “Pretpostavljam da ova pojava…”. U našem primeru možda “Mislim da proizvodnja slova od krompira može biti profitabilna zato što sličan proizvod ne postoji na tržištu”. Hipoteza nije mnogo toga, ona nije teorija, nije zanje, nije zaključak - ona je samo iskaz koji ne sme ostati samostalan i neistražena. Hipoteza je kao nedovršena rečenica, uvek zahteva kompletiranje procedure da bi imala smisla.
Eksperiment - najzanimljivi deo naučne metode, koji treba da ospori ili dokaže hipotezu, i odgovori na postavljeno pitanje. Eksperiment se sastoriji od serije pažljivo osmišljenih testova koji mora da pokrije dovoljno slučajeva koji bi dali pozitivne, neutralne i negativne rezultate, koji će biti dovoljno opsežni da se sa njima ispita hipoteza. Svaki individualni test mora biti pažljivo posmatran, klasifikovan i zabeležen. Koji su to parametri i podaci koje dobijamo?
Pa tako za naša “slova od krompira” možemo napraviti nekoliko manjih količina kojima bi mogli ispitati tržište. Koji su to relevantni podaci koji nas interesuju? Šta potencijalni kupci kažu? Da li im se sviđa? Da li bi uzeli još? Koliko njih je odgovorilo da koliko ne? Koja je naša ciljna grupa? Da li pol i godište imaju uticaj na proizvod? Da li boja utiče na prodaju? Da li je bolje ostaviti koru ili ne?Analiza - treba da odgovori na pitanje “Da li je moja hipoteza korektna?”. Rezultati i nalazi koji su dobijeni iz eksperimenta se upoređuju sa hipotezom. Ako je potrebno, rade se dodatni ekspermenti kako bi se dobili bolji podaci. Podaci se razmatraju, sortiraju, i pažljivo obrađuju. Kreiraju se tabele, grafikoni, računaju formule. Čak i onda kada analiza ukazuje da se podaci slažu sa postavljenom teorijom, može se doneti odluka da se urade dodatni eksperimenti kako bi se greške tumačenja svele na što manju meru.
Zaključak - formiranjem zaključka prezentuju se rezultati istraživanja i objašnjava kako on dokazuje ili poriče hipotezu. Često se dešava da naučnici u ovom koraku uzimaju dobijene zaključke da bi kreirali nove hipoteze i uradili čitavu seriju novih eksperimenata. Mada se često dešava da hipoteza ne bude ono što se očekuje, dešava se da na osnovu dobijenih podataka dođemo do novih otkrića i zakonitosti koje nisu direktno vezane za ono što proučavamo.
U slučaju biznisa zaključci bi nam pomogli da pokranemo posao ili odustanemo od takve ideje. Da bi ono što smo uradili bilo objektivno mora se popeti na višem nivo, koji se dobija sledećim korakom.Recenzija - ili još poznata kao stručna recenzija, suđenje ili “peer review” jeste evaluacija rada pomoću ljudi koji imaju sličan nivo kompetencija. Osnovna svrha recenzije je uklanjanje mogućih pogrešaka unutar zadane teme čime se dobija pouzdanija osnove znanja i istraživanja. U svetu nauke ovo znači da će neko sa sličnim kvalifikacija pokušati da reprodukuje naš eksperiment da bi se izbegla mogućnost greške. Često se dešava u nauci da timovi koji su zaduženi za proveru dobije podatke koji osporavaju zaključak rada. U smislu biznisa, ovaj korak bi podrazumevao davanje studije izvodljivosti na proveru nekome ko već ima iskustva i kome možemo verovati.
Na neki način ovaj poslednji korak je jedan od najvažnijih delova naučne metode, jer ono što smo našli izlažemo tuđem skepticizmu. U nauci se dešava da se neki radovi posle pažljivijeg testiranja ospore mnogo godina kasnije.
Ovih 7 jednostavnih koraka, uz prisustvo zdravog skepticizma i konstantnim preispitivanjem, odbacijvanjem bilo kakve dogme i ličnog emocionalne uticaja i pristrasnost, dovela je do izuzetnog napretka u naučnom smislu, a što se svakog od nas tiče može dovesti do poboljšanja u ličnom, ekonomskom i finansikom smislu.
Mnoga pitanje koje budemo imali u životu, izlaganje ovom procesu pomoćiće nam da naučimo mnogo toga i da pri tome izbegnemo mnoge misaone zamke.
