Volontiranje

Reč volontiranje potiče od latinske glagola voluntarius koji znači voljan ili “njegovim ličnim izborom”, a nastao je od imenice voluntas koja se može prevesti kao volja ili želja. Prvobitno ovaj termin je bio povezan sa dobrovoljnim stupanjem u vojne redove radi odbrane zemlje, kasnije on je označavao pružanje pomoći ugroženima kojima je ona bila neophodna, bez bilo kakve materijalne nadoknade.

Da bi neko bio volonter potrebna je volja, želja i pre svega humanost da se nekome pomogne.

Tokom perioda socijalizma kroz koji je ova zemlja prolazila, angažovanje pojedinaca ili grupe ljudi u takozvane radne akcije, je bio značajan element izgradnje infrastrukture zemlje. Putevi, pruge, irigacioni sistem, vodovi za plin ili kanalizaciju obično su rađeni sa ogromnim brojem ljudi koji nisu dobijali nikakvu naknadu osim minimuma hrane i smeštaja. Tad, kao i danas tokom elementarnih nepogoda kao što su bile poplave 2014. ljudi su se spontano samoorganizovali da pomognu.

Što se sveta tiče volonteri su nezamenjiva vojska, oni pomažu razne humanitarne, socijalne, verske ali i političke aktivnosti koje se bave pospešivanjem ljudskih prava i demokratije. U poslednjih nekoliko decenija, a naročito u ovoj, sve je veća potreba za volonterima ili aktivistima u oblasti zaštite životne sredine gde se vazduh, reke, priroda i zemlja besumučno uništavaju i zagađuju.

Šta je konkretan problem koji vidite u svojoj okolini?
Da li je u pitanju smeće, zagađena voda, prljave reke, divlje deponije, da li je to politička korupcija, javašluk ili sloboda govora, da li su u pitanju siromašni ljudi, ili ugrožene životinje, možda nedostatak drveća? Šta je problem koji vas najviše nervira?

Ako imate odgovor na to pitanje, i imate slobodnog vremena koje najčešće trošite žaleći se o tim stvarima, probajte da nađete istomišljenike koji možda već rade na tome i pomozite im. Volontiranje podrazumeva međusobno pomaganje kako bi ostvarili više ciljeve ili ostvarili napredak.

Zbog ugrađene greške u našem sistemu vrednosti volonterski ciljevi paradoksalno mahom ne ostvaruju profit, ali imaju ogoromnu vrednost. Pa tako sadnja drveća neće zaraditi nikakav novac, i naprotiv imaće određeni trošak u vidu sadnica, goriva, đubriva i alata, ali vrednost koja se time stvara kroz sprečavanje klizišta, poplava, i stvaranjem čistijeg vazduha - je neprocenjiva.

[💡] Način kako bi se sistem mogao popraviti je da privredna lica bar u slučaju životne sredine moraju platiti ovu cenu, kroz određenu taksu ili obavezno sponzorisanje određenog tipa volonterskih organizacija. Podaci koga su sponzorisali morali bi biti javni kao i akcije koje su ti volonteri sproveli.

Volontiranje može biti mnogo toga:

• akcije čišćenja smeća u prirodi
• doniranje vremena kako bi se postigao neki društveno koristian cilj
• volontiranje može biti pomoć u ostvarivanju ideje ili započinjanja biznisa naročito kad članovi imaju samo ideju ali ne i iskustvo, ovde iskusniji članovi društva mogu pružiti mnoge, pravne, knjigovodstvene i mnoge druge savete…
• može se i volontirati da bi se došlo do radnog iskustva, posla ili da bi se kasnije kreirao start-up.
• volontiranje može biti i na internetu, mnogim projektima je potrebna veća mediska pokrivenost ili socijalna svesnost, ovde je dovoljno deljenje, lajkovanje, subscribovanje na nečiji kanal ili čak pričanje o nekoj ideji sa ljudima koji se nalaze u vašem socijalnom krugu.
• može se volontirati i računarsko vreme, pa tako postoje mnogi naučni projekti koji zahtevaju ogroman broj računara koji bi obrađivali podatke, oni koriste deo vremena procesora i memorije vašeg računara kako bi radili na malom deliću posla. Obzirom da se radi o matematici velikih brojeva, kada se udruži ogroman broj računara - na ovaj način, oni mogu postići mnogo više nego što bi to bilo moguće jednom računarskom centru.

Volonteri mahom doniraju svoje vreme, a po onoj izreci koja kaže “vreme je novac”, ako nemate vremena jer ste previše zauzeti sa sopstvenim stvarima, onda donirajte novac da se ostvari neki projekt. Tu dolazimo do “crowdfundinga” ili grupvestiranje koje je u zemljama zapada prilično rašireno i ima zadatak da pomogne ljudima sa dobrim idejama kojima da bi ih ostvarili nedostaje novac.

Da li ima neko u vašoj blizini ko ima ideju kako nešto uraditi ili promeniti na bolje?

Umesto što sedimo satim raspravljajuči i kukajući o politici ili raznim problemima u društvu možda bi bi bilo mnogo bolje učiniti nešto po tom pitanju.
Budite volonteri, aktivisti, raširite istinu, borite se protiv korupcije. Ako uspete da probudite samo jednu osobu koja je hipnotisana TV-om - to će biti dovoljno.

Pomozite nekome ko radi na nekom projektu, nečemu što će rešiti problem ili poboljšati život. Ako bar jedna ideja na kojoj smo radili uspe, i mi ćemo se osećati kao deo zajednice, nečega što je veće od nas samih.

Ovo je ujedno razlog što mnogi ljudi u Britaniji pored stalnog posla volontiraju. Mnoge organizacije čak imaju klauzulu koja zahteva od stalno zaposlenih radnika da volontiraju određeni broj sati godišnje kako bi mogli napredovati.

Pa tako nisu više retka istraživanja niti članci koja govore da je ključ sreće pomaganje drugima, a ja sam nadam da će se taj trend kad tad vratiti i u Srbiju.