Važnost verovanja

“Bez obzira da li mislite da možete ili mislite da ne možete - u pravu ste” - Henri Ford

Verovanje u sebe i postavljeni cilj je jedna od najvažnijih stvari koju za sebe može uraditi jedna osoba, zajednica ili stanovnici države. Ako ne postoji vere u cilj kojem se teži, smanjuje se i mogućnost da se to nešto postigne. Čak je veoma verovatno da će ljudi sami sebe podsvesno minirati kako bi dobili negativnu potvrdu, to jest da njihovo verovanje u negativni scenario bilo ispravno.

Um ne trpi ne-verovanje, nego samo verovanje u nešto. Samim tim kada kažete da “ne-verujete” u stvari verujete u neuspeh. Vođeni ovom svojevrsnom anti-verom, naše akcije i emocije se prilagodjavaju ishodu koji nas vodi u propast, samo da bi naš um mogao zadovoljno reći “vidiš da sam bio u pravu”. Ovo se dešava bez obzira što je nagrada za uspeh mnogostruko veća od kratkog zadovoljstva propasti. Samim tim “ne-verovanje” nije odsustvo verovanje, nego samo verovanje u nešto drugačiji cilj.

Primera za ovo ima mnogo, a jedan sa ovih prostora bi bio negativna poštapalica “nikada nam neće biti bolje” (ako zanemarimo čudnu konstrukciju duple negacije) ljudi da bi potvrdili neuspeh, podsvesno biraju loše vladare, i one koji njima manipulišu. Čak i kada im se pokaže istina odlučuju da žmure.

Um ne voli prazninu i vakum. Kad god praznina postoji, um će gledaće da je sa nečim ispuni. Primer za ovo je meditacija. Da bi se stopili sa univerzalnim i živeli u sadašnjem trenutku, neophodno je doći u stanje bez misli. Međutim svaki pokušaj da se do tog stanja dođe stvara još misli, jer misli koje misle o mislima pokušavajući da ih neutrališu, su ništa više nego još jedan novo kreirani set misli.

Zato je verovanje u nešto mnogo bitnije od neverovanja, jer nas fiksira na taj cilj koji želimo postići, dok je neverovanje kao otvaranje pandorine kutije sa mnogo opcija. Verovanje daje jedan cilj a otvara mnogo puteva, dok neverovanje može imati beskonačno mnogo ciljeva od kojih su svi pogrešni, jer vode ka neuspehu.

Ovo je razlog i zašto mnogi protesti neuspevaju, biti protiv nečega ne definiše za šta smo. Biti protiv rata, ne znači biti za mir niti daje put kako doći do tog mira.

Ako je naš um plodno tlo, onda ono u šta verujemo predstavlja seme, ponavljanje predstavlja zalivanje vodom (mentalnu potvrdu), a plod koji ubiramo je ono što ćemo iskusiti jednog dana uz neverovatan broj interakcija kojima će nas naša podsvest navoditi. U tom smislu slično se dešava i na nivou kolektivne svesti jednog naroda ili celog sveta. Ako verujete da su svi korumpirani prema svima ćemo se odnosti sa nepoverenjem i dozvoljavaćemo da akcije korupcije prođu nekažnjeno jer se one poklapaju sa verovanjem da u je u korumpiranom sistemu korumpirana i policija i sudstvo i da nam oni neće pomoći ako prijavimo korupciju.

Iz nekog religijskog ugla na ovim prostorima je slično, vera je više deklarativna nego živa i praktična. Većina smatra da je vera poštovanje slave, krštenje, neki ređi ispovest, pričest i molitva. Kad se obraćamo Bogu kroz molitvu uglavnom se obraćamo samo kad zovemo upomoć.
Često razni politički analitičari krive veru kao razlog sukoba i rata na prostorima bivše Jugoslavije, međutim to je je teško verovatno, jer vere na ovim prostorima nikada nije ni bilo. Pravi vernici se ne samo kod nas nego u čitavom svetu od skoro 8 milijardi mogu na prste nabrojati, pa samim tim bilo koji rat je besmisleno nazivati verskim jer je pojam “verski rat” oksimoron.

U jevanđelju po Mateji u Besedi na gori 5:1-48, Isus objašnjava šta je stub vere, da vera zahteva strogo poštovanje svih deset zapovesti, ali iznad svega u toj istoj glavi 5 stiha 44 kaže “Ljubite neprijatelje svoje”… dalje nastavljajući da naša vera treba biti takva da se odričemo svega, i bogatstva, i stvari, i ljudi, i porodice, pa i sopstvenog života zarad carstva nebeskog. Svako odstupanje dovešće nas do pakla na sudu Božijem. Isus ne kaže, možeš ubiti u samoodbrani, u ovom ili onom slučaju, nego kaže slepo poštuj ta pravila makar izgubio život.
Ako pažljivo pročitate shvatićete da nema osobe koja kako to stih 5:22 kaže bar nekoga nije uvredila i time sebe osudila na pakao.

E sad kada pročitate poglavlje 5,6,7 i zapitamo se da li znamo bilo koga takvog? Brzo dolazimo do zaključka da možda negde postoji neki monah koji je čitavog života vežbao isposništvo, odričući se svega. Ako pročitamo bolje pa čak ni on nije siguran od kazne Božije. Ovo slično verovatno postoji u svakoj veri ne samo u hrišćanstvu.

Gde su u svemu tome današnji samoproklamovani vernici? Puške, pištolji, mizantropski stavovi, huškanje na mržnju i pozivanje na sukob… sve osim ljubavi prema bliznjem svom je prisutno. I svaki govori za sebe da je veliki vernik, veliki pravoslavac, veliki katolik, veliki musliman.

Kad je neko stekao doktorsku diplomu na pravi način, on nema potrobu da ide i da se hvali govoreći “ja sam doktor”, povremeno ljudi će tražiti diplome ili reference, ali znaće se ko je i šta je, kroz ono što priča i ono što radi. Svakome će se dati po delima njegovim… Ako je neko doktor, on ne ide naokolo uveravajući da je on baš to, on to radi.

Isto tako važi i za vernike. Kao što je napisano u Mt. 7:16 Po plodovima njihovim preopznaćete ih… Kad god čujete u buduće nekog političkog ili verskog “ovna predvodnika” znaćete.

Čemu ova digresija u religiju?

Vera i verovanje iziskuju napor. Slično kao što je potrebno mnogo truda da bi se nešto izgradilo, ali ga je izuzetno lako uništiti, tako i vera iziskuje trud dok ne-verovanje dolazi samo po sebi. Malo je puteva koji vode do cilja, a mnogo je stramputica. Slično je sa snovima i željama, ako nešto možemo da zamislimo verovatno je da to možemo i ostvariti, ali moramo verovati da to možemo i raditi na tome. Vera će nam dati energiju ali moramo se pokrenuti u uraditi sve neophodne akcije da se nešto desi.

Ako maštate da postanete svetski poznati teniser ili teniserka, vera u tu ideju će vam dati energiju da svakodnevno ulažete trud i radite na tome. Kada na vaše akcije dobijete i najmanje rezultate, ti rezultati će uticati da putem povratne sprege um pоšalje signal telu da uloži još truda. Vašom verom i akcijama stvaraćete bolju budućnost a vaša podsvest će vas nepogrešivo dovesti do cilja.

Samim tim bitno je u šta verujete i u koga verujete.

Vera je zvezda vodilja koja nas vodi kroz metaforičku dolinu smrti do života. I pored mogućih muka, uvek se nadamo pozitivanom krajnjem ishodu bilo da je to spasenje, vaskrsenje, novo carstvo ili pak raj u nekom duhovnom, tehnokratskom ili izmaštanom materijalnom smislu, bilo da je to Američki san ili čisto neka unutrašnja sreća i zadovoljstvo.