Vakcina da ili ne?

Hteo sam da izbegnem pisanje o ovoj temi, ali izgleda da je potrebno.
Da li se vakcinisati ili ne?

Odgovor je: zavisi.

Trenutno u Srbiji postoje dva tabora koji istom snagom vrište jedni na druge, pri čemu ni jedan tabor nema baš razumno objašnjenje zašto vrišti.

Odgovor koji svi očekuju: Da li bih ja uzeo vakcinu? Da, ali - uzeo bih onu koja je dovoljno testirana. Šta to znači?

U knjizi “Bad Pharma“, Ben Goldejkr objašnjava metode kojima se služi farmaceutska industrija da bi izbegla gubitke razvoja lekova. Tako, prilikom testiranja koristi različite neetičke metode da bi testirani lek izgledao validno. Primera radi isti lekovi se vraćaju na proveru pod drugim nazivom bez ikakve promene sadržaja, zatim se prilikom izračunavanja statističkog uzorka namerno zanemariju pacijenti sa kontraindikacijama itd. Za razliku od mnogih teorija zavere koje iznose nebulozne razloge, možda namerno skrećući pažnju sa onoga što se stvarno dešava, Ben naučnim metoda objašnjava koliko je loše stanje u farmaceutskoj industriji, ukazujući na visok stepen korupcije unutar celokupnog zdravstvenog sistema.

Da bi odgovorili na pitanje zašto ljudi odbijaju vakcinisanje moramo se pozabaviti takođe pitanjem moći koju novac ima i gubitkom poverenja.
Danas možda više nego ikad, dosta vremena i novca se troši na stvari, izgled, znanje… pri čemu se etička i moralna pitanja često zapostavljaju, a i onda kada se pomenu nekako dobijaju negativnu konotaciju. Novac je uspeo da uđe u sve pore društva, u toj meri da je postao merilo svega.
Sve i svako ima etiketu sa cenom. Da bi nekoga potkupili, treba samo znati pravi broj. U takvim uslovima borbe za vlast i novac, dešava da pojedinci glume da su naučnici, ili da pravi naučnici plaćeni od raznih konglomerata budu spremni da žrtvuju svoju reputaciju i kredibilitet u zemenu za novac. Opet, dešava se da i bez obzira na diplome i dobru etiku, nedostatak znanja o novom, obojen emocijama može prevagnuti na jednu ili drugu stranu; a takva osoba postaje piun uhvaćen u igri velikih. U ovoj šahovskoj partiji, mediji, danas lakše nego ikad, viralno šire lažne informacije. Cenzura ne postoji. Mada sloboda govora nije isto što i širenja laži, ipak se najčešće tako tumači - omogućavajući lažima i polu istinama da se šire poput šumskog požara nošenog vetrom.

Da se vratimo na vakcinu.

Zamislite da treba da skočite iz aviona pod specijalnim uslovima u kojima standardni padobran ne radi. Obično je potrebno da padobran prodje kroz 18 meseci testiranja ali ovaj put potpuno nova vrsta padobrana je dizajnirana i napravljena samo za 1 mesec. Kompanija koja će vam prodati taj padobran, šta god se desi neće biti na gubitku. U slučaju nesreće, (naravno ako preživite) obzirom na moćni tim advokata veoma su mala šansa da tužba urodi plodom.
Pitanje je, da li ćete čekati zarobljeni u repu aviona u veoma skučenom prostoru 18 meseci ili ćete probati da skočite padobranom?
Šta je vaša odluka?
Ako padobran ima 50% šanse za uspeh da li bi skočili? Šta ako ne znate ništa o padobranu? Da li možete verovati onome ko ga je pakovao? Da li bi se vaša odluka promenila u slučaju kvara na avionu?
Kako postupate ako znate da su neki korisnici padobrana već poginuli, naročito ako se kasnije dođete do saznanja da je avion bio dovoljno blizu vodi i da su mogli da se spasu i bez padobrana?
Da li bi naterali sve putnike aviona da koriste novi padobran mada avion može da sleti?

Ljudima ako nisu naviknuti, u zatvorenom prostoru brzo ponestane strpljenja. Rešenja nema i ne može ga biti pre 18 meseci do 2 godine. Jednostavno jer toliko traju klinička ispitivanja. Svako preuranjeno rešenje koje se gura i o kome se priča nosiće sa sobom veliki rizik.
Da li bi prihvatili taj rizik? I da li bi naterali sve ostale da prihvate taj rizik? Zašto?

Uzmimo dve majke, komšinice, svaka ima dvoje dece. Jedna majka je za vakcinaciju druga protiv. Jedna majka odluči da vakciniše jedno dete i ono umre, doktori ne zanju da li je u pitanju komplikacija sa vakcinom ili vakcina nije delovala, druga majka odluči da ne vakciniše dete i ono umre zbog virusa.
Pitanje je: šta bi vi uradili sa drugim detetom da ste na mestu prve a šta na mestu druge majke?

Sad uzmimo u obzir da država nema svoje razvojno postrojenje i da mora da kupi vakcinu od proizvođača iz druge zemlje. Pod pritiskom za što bržom implementacijom, ta druga zemlja koja ima drugačiji genotip ljudi, vakcinu testira samo na jednom tipu krvne grupe i Rh faktoru uzimajući za testnu grupu ljude 25-30 godina koji nisu grupa visokog rizika. Ako ste vi u državnom vrhu da li bi naredili da se svi moraju vakcinisati mada posledice vakcine nisu dovoljno ispitane?
Da li bi naručili vakcinu za 7 miliona stanovnika mada je zemlja siromašna i može da priuštiti samo ograničenu količinu vakcina?
Šta ako je vakcina koju je prodala farmaceutska kompanija bio samo skupo plaćen placebo?
Koliko verujete tom proizvođaču dok ste u panici?
Da li je testirate u lokalnim laboratorijama pre upotrebe?
Da li verujete tim testovima ako su vrhovni zvaničnici prvo izjavili da je u pitanju najsmešniji virus da bi sada svi bili u karantinu kao da je u pitanju kuga?

Mala digresija, da li se sećate slučaja Izraelskog satelita iz 2010 godine? Mada satelit nismo koristili morali smo ga debelo platiti. Zatim Američka firme koja nas je tužila jer nismo obezbedili prostor za izgradnju najveće solarne farme u Evropi mada nikad nisu dali ni jedan dolar za projekt. Na kraju, da li se sećate zloupotrebe u nabavci vakcina protiv virusa AH1N1, afere koja se počela odmotavati 2011 godine?

Da je pitanje vakcinacije logička pitalica kako bi rešili ovaj problem, kakvu bi strategiju uveli da se minimizuje šteta?
Koje je rešenje za ovo?

Uvek postoji neka strategija i plan kako sve treba izvesti. Međutim u slučaju pandemije Covida-19 nema brzog rešenja, čak i da kupimo vakcinu koja će se pojaviti sledeći mesec. Ona neće moći da uđe u upotrebu kod nas. Prvo će morati da prođe naše testove. Šta to znači? Koja god vakcina se pojavi moraće da prođe krug testiranja na dobrovoljcima, raznih starosnih grupa, sa različitim krvnim grupama i Rh faktorima. Broj ljudi mora da bude dovoljno veliki da bi zadovoljio statistički minimum. Nakon vakcinacije, dobrovoljci bi bili izloženi covid-19 virusu, da bi se utvrdilo da li vakcina stvarno deluje. Pri svemu ovome ko god bude sprovodio testiranje, da bi se vratilo poverenje morao bi da sve faze implementacije i testiranja drži javno dostupnim kako bi se povratilo poverenje ljudi.
Sva gore navedena pitanja i dileme morala bi biti jedinstveno odgovorena od tima stručnjaka.

E sad ako ste neko ko je pristalica vakcinacije, da li bi ste se prijavili da budete dobrovoljac da vas vakcinišu i nakon toga zaraze covidom-19?

Srbija mora kreirati dugoročno strateško rešenje u vidu sopstvenih laboratorija i farmaceutskih pogona u državnom vlasništvu, koji će biti sposobni da pronađu i stave u proizvodnju domaću vakcinu slično kao da se nalazimo u ratnim uslovima. Jer ovo i jesu ratni uslovi, a neprijatelji su virus i dezinoformacije.

Sad ostaje da se vratimo na razdor. Šta je to što nas tera da vrištimo jedni na druge. Juče slučajno pogledah video “antivakcinaša” i “vakcinaša” kako viču i urlaju dok pričaju o tome kako jedni ili drugi ne mogu bez burnih emocija da iznesu argumente?! Ne shvatajući da oni to upravo rade.

Zašto se nervirate, ako anti-vakcinaš umre u čemu je problem? Čega se plašite, smrt nije zarazna? Ako ste već vakcinisani i ako su vaša deca vakcinisana virus se neće preneti? Čemu onda taj bes i strah? Da li se ljudi plaše za decu “antivakcinaša” pri čemu njihova deca nemaju pravo glasa? Da li je to u pitanju? Deca su u Srbiji i svetu umirala i pre pandemije, pri čemu je jedan od najporaznijih raloga glad, da li radimo nešto po tom pitanju?

Mnoge stvari o kojima se priča kao strategije jačanja globalnog imuniteta su često proizvod pogrešnog razumevanja, i nedostatka javnih debate između stručnjaka. Primera radi mehanizam kako se telo bori sa bakterijama i virusima je potpuno drugačiji. Pri čemu čak i mala varijacija u jednom mikroorganizmu može izazvati različite efekte u ljudskom organizmu. Danas se često pominje nedavno otkrivena autofagija kao univerzalni lek, mada je veoma dobra, nekad se može kao što možete pročitati u ovom naučnoj publikaciji pokazati kontraproduktivnom.

Svaki stručnjak zna da kad ser radi na velikom projektu ili nečemu nepoznatom, često dolazi do previda, jednostavno zato što smo ljudi. Previdi velikih kompanija kao što je jedna NASA, su u deliću sekunde pretvarale u prah milijarde dolara utrošene na razvoj satelita, i to ne jednom nego više puta, poznati proizvođači automobila vraćali su čitave milionske serije zbog previda u kočionom sistemu i to u uslovima kad su imali prilično vremena za razvoj.
Svet je trenutno u stanju panike, a u stanju panike ljudi ner razmišljaju racionalno a greške su učestalije nego obično.
Zašto je bilo bitno napisati sve ovo?
Onog trenutka kada krenemo da gledamo ljude sa saosećanjem, razumećemo ih. Na ovim prostorima, dosta se vremena gubi na senzacionističke priče, pri čemu se ljudima uvek nude binarne opcije, a obzirom na nedostatak znanja, emocije često mute razum.

Stvari su retko crno bele, a priznati da ne znamo i nemamo kontrolu nije slabost nego samo znači da smo ljudi. U ovom procesu opraštanje greški, sebi i drugima pomoći će nam da zajednični nastavimo dalje, ali o tome neki drugi put.