Struka i muka
Maja: Čime se baviš?
Bojan: Radim kao arhitekta na jednom softverskom projektu.
Maja: Misliš, ti si programer? Praviš aplikacije?
Bojan: Ne nisam programer, ali radim na razvoju aplikacija
Maja: Znači praviš aplikacije?
Bojan: Da, tako nešto…
Maja: Znači programer?!
Bojan: (glas u glavi mu govori “Samo se složi, i produži”) Da, programer…
Maja: Znala sam da si programer, baš ličiš na programera. Baš fino. Imam ja druga programera, oni imaju velike plate… bla bla bla
Ako je IT vaš posao ili imate prijatelja koji ima veze sa Informacionim Tehnologijama bar jednom tokom bivstvovanja u zemlji Srbiji mu se desila opisana situacija. Na ovim prostorima, ljudi ne pitaju oni nameću ono što vi treba da odgovorite njima. Vi naravno po svaku cenu takav odgovor morate prihvati. Nije bitno ko ste, šta ste i čime se bavite - četvrtasta kockica se mora uglaviti u kružnu rupu.
Pa tako, zbog nesreće zvane pametniji popušta, izgleda da su tvrdoglaviji odavno zavladali svetom.
Kako objasniti da čak ni dva programera nisu ista, i da posao “Administratora baze” i “Administratora sistema” nije isti. Tokom svoje karijere imao sam priliku da vidim mnogo slučajeva gde su pogrešna percepcija i nedostatak znanja zaposlenih uz odsustvo dodira sa strukom - uzrokovalo greškama koje su mogle koštati milione. Jednom prilikom kolega koji je bio specijalizvovan za podršku specijalizovanom zdravstvenom sistemu, postavljen da radi kao administrator baze. Reakcije šefa je bila sve ti je to isto - ti si IT! Momak srećan i samouveren da može savladati nove obaveze, treći dan na poslu, zbog nedovoljnog poznavanja materije i procedura, uspeva da postavi živu bazu podataka sa 14 miliona pacijenata u offline mode (isključi). Sa samo nekoliko klikova “Next > Next > Ok > Continue” počeli su da zvone svi telefoni bolnice sa 6000 kreveta. Strah u očima, panika i hladan znoj oblili su direktore i stotinjak ljudi koji su radili u IT odeljenju.
Srećom, uz pomoć starijeg iskusnog kolege, sve se ubrzo vratilo na staro - ovaj put bez posledica.
Današnje bolnice, sa ogromnim kapacitetima i velikom fluktuacijom ljudi i osoblja, se često oslanjaju na besprekornu IT podršku. U takvim uslovima, kada se doktori oslanjaju na podatke mašine manje nego na svoju memoriju ili komunikaciju sa drugim doktorima, pogrešni podaci ili nedostupnost sistemu mogu dovesti do pogrešne terapije i smrti pacijenata.
Vulkanizer mada zna da radi sa gumama, i mada su gume sastavni deo automobila… ne mora znati ama baš ništa o motoru. Pa tako istom logikom iz male priče na početku, neko može pitati “Kako to da ti ne znaš da popraviš motor? Pa ti radiš sa automobilima.”
Ovu karakternu crta pretpostavljanja šta su nečije sposobnosti okovečili su i Nadrealisti u svom skeču kroz rečenicom “Kažu gore, Bog za elektrotehniku i kompjutere“
Isto ovo važi i za mnoge druge stuke, a jedna od kojih može proizvesti najviše zabune mogu biti doktori i medicinska sestre.
Uprkos generičkom nazivu opisa njihovog posla oni nisu isti. Sestra ili doktor koja radi na pedijatrijskom odeljenju, nije isto što i sestra i doktor koja radi na hirurgiji, a još manje neko ko radi na infektivnom odeljenju. Mada može izgledati isto ali je veoma različito, i ovo čak gube iz vida oni koji dosta dugo rade taj posao.
Da li ste ikad čuli izreku “Doktori su najgori pacijenti”? Često daju preporuke o terapiji i načinu života ali ne poštuju ista pravila kad su oni sami u pitanu.
Medicinske sestre su po opisu posla neko ko brine o ljudima, i samim tim često stavljaju svoj život ispred tuđeg - ali time često sebe i ljude oko sebe mogu dovesti u opasnost.
Ključna stvar koja razlikuje medicinsku sestru sa infektivnog odeljenja i ostalih odeljenja, je specifičan trening i disciplina. Slično kao u borilačkim veštinama vežbaš jedan potez dok on ne postane deo instiktivnog impulsa. Reaguje se, bez razmišljanja. Medicinska sestra sa infektivnog zna kako da postupa sa zaštitnom opremom, kako da je odlaže, kako da postupa sa pacijentom, kako da pere ruke i ne dodiruje lice, a da i najmanji pogrešan korak može značiti da će se i ona sama zaraziti, i da bi time takođe mogla ugroziti i ljude oko sebe.
Nedostatak iskustva, discipline, treninga, instikta pa i doze straha da prvo zaštite sebe pa druge, medicinsku sestru sa nekog drugog odeljenja koje nemaju izgrađenu ovaj set veština, prelazak na infektivno može koštati sopstvenog ali i života ljudi oko sebe.
Ono što želim da kažem sa svim ovim je da su titula, zvanje i vera u titulu potpomognute Dunning-Krugerovim efektom naneli mnogo više štete nego što možemo da zamislimo.
U stvarnom životu zvanje bez precizno odgovarajućeg seta veština i osobina ma koliko se vi ljutili ili vas to vređalo, ne znači ništa i velika je verovatnoća da će stvoriti više štete nego koristi.
