Satelitski snimci domaće proizvodnje

Tražeći jedno, slučajno nabasah na sledeću vest, “RGZ za loše satelitske snimke plaćene milion dolara diže kredit od 21 milion evra da bi kupio nove od iste firme”.

Iz beogradske kancelarije Svetske banke navedeno je da domaća trgovinska firma “Vekom Geo“ jedini ovlašćeni distributer kompanija Maxar Digitalglobe i Eurospace Imaging, koja je jedini prodavac satelitskih snimaka rezolucije 30cm.
Iz Svetske banke je potvrđeno da će satelitski snimci biti nabavljeni putem dodatnog finansiranja, i to u svrhu obnove registra objekata u Republici Srbiji, jer se satelitski snimci obnavljaju na periode 3-5 godina”. - objavila je Pištaljka [*].

Eto ako znate nekoga ko odlučuje gore na vrhu dajte mu ovaj moj prodlog:

💡 Dajte mi 20 miliona evra uštedećete milion evra, a ja ću od tih 20 miliona evra koji će ostati u zemlji napraviti još 400 miliona koji će se vremenom slivati nazad u Srbiju.

“Nije mi žao što su ukrali moje ideje, već što nisu imali svoje” - Nikola Tesla

Od kad sam došao iz Britanije stvarno nisam imamo nikakve predrasude o srpskim političarima, onim na vlasti i onim u opoziciji. Nisam imao predradsude ni prema kadrovima postavljenim na značajnim državnim pozicijama, čak mi nije bio problem što sređuju poslovi kumovskim vezama, ali nije trebalo dugo vremena da shvatim da je ono što me ustvari nervira su: odsustvo ideja, kratkoročno razmišljanje i sistematsko uništavanja Srbije.

Problem je da su umovi visoko pozicioniranih političkih kadrova koji bi trebali da razmišljaju strateški - sterilni. Mašta ne postoji, ideje su naučna fantastika a svako razmišljanje se svodi na traženje najbržeg mogućeg rešenja koje postoji bez obzira na cenu i posledice. Samo da se nešto na brzinu kupi, preproda i obrne kako se to ovde kaže. Ne postoji strpljenje, dok je najveći misaoni domet investicija je davanje subvencija stranim invesitorima, kako bi ljudi iz Srbije za te strance radili kao jeftina radna snaga.

Zašto je to tako?

Umesto da se priča i diskutuje idejama, ovde se ljudi nadugačko i naširoko svađaju poput baba na pijaci. Rijaliti šou Pink Televizije prenešen je u stvarnost. Nemaju znanje, nemaju maštu, pa nemaju ni vizije ni ideje.

Patriotizam je i dalje prisutan, samo se pitam dokle će narodna grbača moći sav taj njihov “patriotizam” da ponese i podnese, uzimajući u obzir da svake godine 30000 visokoškolovanih ode a umre najmanje isto toliko stanovnika.

Krivo mi je što je jedina ideja koju mogu da smisle - kupovina iz inostranstva. I onda se kuka da nema novca za investicije, nema novca za razvoj, kuka se zašto ljudi odlaze - naravno da ima novca gospodo političari ali ga traćite, još gore od onih što su tu bili pre vas.

Neko će po običaju reći: “Pa što bi mi ulagali u naš razvoj kad to neko već radi mnogo bolje od nas?”

Pa baš zato. Zato što taj neko radi bolje od nas, i zna bolje od nas, a mi ne znamo ništa osim da se svađamo, čim mi nešto naučimo krenuće nam na bolje.
Isti razlog zašto ne kažete kad vidite nekoga da pliva: “što bi ja plivao kad taj neko to već radi mnogo bolje od mene”. Isti razlog zbog kojega da Đoković na početku nije rekao “hoću da budem najbolji u tenisu, mada sam niko i ništa” nikad ne bi imali ni jednog tenisera koji bi napravio išta značajnije na svetskoj teniskoj sceni, a mi ne bi imali ni jednog ambasadora da bar nešto pozitivno kaže o nama. Niko sa bar malo mozga u glavi neće reći zašto ja da učim da čitam knjige kad to naš učitelj već mnogo bolje radi. Ne kažemo iz prostog razloga što: da bi preživeli, uspeli u životu i bili samostalni moramo naučiti neke veštine. Isto tako država mora imati neke “veštine” da bi opstala.

Ljudi probudite se, Srbija je niko i ništa, mi smo bedni i ništavni, pominju se “procenata rasta BDP” a zanemaruje se da nam je ukupan BDP na dnu tabele. Manimo se demagogije i manipulacija. Ako ćemo gledati procenat rasta pa najbolje zemlje za život na svetu bi bile Južni Sudan i Ruanda.

I neprestano jedna te ista kuknjava, pa nemamo industriju i ništa ne proizvodimo. I laste koje dolaze u staru kuću mog pokojnog dede su to već naučile. Svi to znaju. Pa ako nemaš napravi je. Preusmeri novac sa davanja za stranu tehnologiju na pravljenje svoje tehnologije, koliko je to komplikovano?

Da bi dobili morate nešto i da uložite. Možete da pravite hranu koliko god hoćete ali na tome se Srbija obogatiti neće. Srbija ako hoće da se izvuče iz siromaštva mora početi da prodaje znanje. Moramo da naučimo da štedimo i pažljivo raspolažemo sa tim što uštedimo. Zatim to što smo uštedeli moramo uložiti u znanje, i upregnuti sav preostali inovacioni potencijal da bi se napravili usluge i proizvode koji predstavljaju pamet zapakovanu u paketić sa mašnom na vrhu.

💡 Samim tim, mi sami treba da pravimo svoje mape, svoje dronove, ako treba i svoje satelite. Jedan StarLink satelit košta 300,000 dolara. A uslužno slanje u svemir košta 10,000 evra po kilogramu. Napravimo jedan i nek snima svaki dan i još će nam novca ostati, ali neko znanje ćemo steći.

Jeste sve to treba to da radimo i možemo da radimo, ako ništa drugo a ono da bi stekli znanje. Da bi jednog dana mogli da upakujemo pamet i drugima prodamo taj isti proizvod koji oni nama prodaju, da bi mogli da uzmemo i mi deo tog velikog kolača.

I da! Treba to da radimo 100% svojim kapacitetima bez stranih partnera, makar i izgubili sav novac, da bi naučili i mi kako to da radimo.
Šta je najgore što može da se desi novac će ostati u zemlji podeljen kroz plate ljudima u Srbiji? Šta još loše može da se desi, možda RGZ neće dobiti snimke? Pa šta? Poslednjih 30 godina ništa ne funkcioniše, i sve se radi na papir i olovku i odjednom ako se snimci ne isporuče propašće zemlja, jel to? Nećemo ući u Evropsku uniju? Nas Evropska Unija da je htela mi bi davno bili tamo, probudite se.

Ima još 60 miliona drugih razloga. Obzirom da mapa mora da se obnavlja svake 3 godine (kao što to piše gore) u sledećih 10 godina samo na toj jednoj stvari iz zemlje izaći će 60 miliona evra. To je dovoljan razlog, ali ima i onih 400 miliona drugih kad uspemo da razvijemo svoju tehnologiju prodajući usluge visoko rezolucijskih ortosnimaka ako ništa ono bar zemljama u regionu.

Ima i drugih razloga kao što su sigurnosna i vojna pitanja zaštite granica, osmatranje teritorije šuma koje sam već pominjao u članku o komunikacijama i mnogo toga još.

I naravno ako se pitate kako bi ja utrošio tih 20 miliona evra to bi bilo ovako:

💡 Teritorija Srbije je 88,361 km² = 8836100 ha. Dron lošijih karakteristika može da pokrije oko 10ha praveći oko 700 slika za oko 42 minuta.
Samim tim bilo bi potrebno oko 800,000 sati leta da bi se dobili sinimci cele zemlje. Ako uzmemo da godina ima 240 radnih dana ili 1920 radnih sati godišnje, onda bi bilo potrebno 415 pilota dronova da bi se posao mapiranje Srbije završio za godinu dana.

Koliko bi to koštalo:

• 415 pilota * 2000 evra bruto plata * 12 meseci ~ 10 milona evra
• 500 dronova sa raznim sočivima, termo kamerama, rezervnim delovima i baterijama bi koštalo oko 3000 evra po dronu što je 1,500,000 evra
  • Ovde uzeti u obzir da jedan od boljih dronova “DJI Mavic 2 PRO Quadcopter“ima cenu od 1500 evra što automatski znači ušteda od 750,000 evra
  • Drugo i mnogo važnije ovakva prilika bi se mogla iskoristiti da se pokrene industrija dronova domaće proizvodnje, koja bi davala sličan kvalitet po konkurentskoj ceni.
• 15 mehaničara za dronove koji bi popravljali kada se pokvare ili oštete - 400,000 evra godišnje.
• Tim od 30 ljudi inženjera koji bi razvili kvalitetan softver i hardver, a imali bi platu u proseku od 3000 evra bruto mesečno, što je oko 1,100,000 evra na godišnjem nivou.
• Ostalih 7,000,000 bi otišlo na razvoja i istraživanja, troškove poslovanja (logistika, prostor, materijali…), zaštite intelektualne svojine itd, i takođe određeni deo za obrtna sredstava dok biznis ne postane profitabilan.

Međutim, primenom automatizacija gde bi jedan pilot upravljao sa više dronova istovremeno, RGZ-u bi mogao dobiti snimke cele zemlje svake 2 godine umesto 3 po mnogo povoljnijoj ceni.

Pa tako ako bi svaki od 83 pilota upravljalo sa automatizovanim sa flotom od 5 dronova trošak bi sa 10 milona spao na 2 miliona evra. Mada je sasvim realno da se sa većim stepenom automatizacije, bolje komunikacije i veštačke inteligencije (AI) flota dronova bi se po pilotu mogla uvećati na nekih 10 do 20 dronova. Samim tim cena slikanja i obrade bi se mogla spustiti na milion evra direktnih troškova i milion na konto ostalih troškova i profita. Samim tim RGZ bi umesto 60 i više miliona evra tokom 10 godina, umesto samo 3 snimka mogao imati 5 snimaka sa boljom rezolucijom od 30cm za samo 10 miliona ili jednu šestinu od orginalne cene. Ako bi se gledalo inicijano ulaganje od 20 miliona evra, ostvarila bi se uštedu od 32 miliona evra samo na tom jednom državnom trošku. Tako ostvarena ušteda mogla bi se investirati u mnoge druge ideje.

Možda najbolji deo ove priče je da bi daljim razvijanjem i treniranjem, sistem samostalno (bez ljudske pomoći) mogao da prepozna promene na mapi. Na taj način erozije, bespravna seča, bolesti i štetočine šuma bi mogle biti detektovane veoma rano. Takođe kombinovanjem više vrsta podataka sistem bi mogao sam da prepozna potencijanu bespravnu gradnju.

Svaki problem koji postoji je prilika za inovaciju, kreiranjem nekog biznisa i prilika da se napravi odlična priča. Da li će se to uraditi zavisi samo od nas samih. To kažem kako na državnom tako i na ličnom nivou.

To je ujedno i razlog zašto predsednikova priča da će on vratiti mame i tate iz inostranstva ne pije vodu, i ujedno razlog zašto se ja ne vraćam. Ljudi u inostranstvu cene uštedu i investiraju u ljude. Kad Srbija bude imala političare koji će umeti da promene fokus dalje od svojeg drveta, shvatajući da postoji ogromna šuma u kojoj ne žive samo oni nego mnoge druge životinje i biljke - Srbiji će krenuti na bolje.

Najmanje što u ovom trenutku možete da uradite je da šaljete ovu priču dalje dok ne zapadne u oči nekom tamo gore. Ja imam tehničko znanje da ovo izvedem a tamo gde zafali verujem da mogu naći ljude koji to mogu sprovesti u delo.
Do tada, slaću vam tople pozdrave iz Londona i želeti sve najbolje.