Razlog

Zašto pišem ove članke?

Sticajem okolnosti dođoh iz Londona posle 10 godina, nazad u maticu. Eto, i zatekoh se tu u vreme karantina coronavirusa. Mada ima mnogo toga što bih mogao da radim odlučio sam da uradim i ovo.
Tokom mesec dana provedenih ovde video sam isto što sam mogao da vidim i pre. Sever i jug zemlje polako zamiru, a ono malo populacija koje svake godine postaje još manje slilo se u tri velika grada. Čini se da zemlja tapka u mestu.

Kroz priču s ljudima naslušah se svega. Sasvim je lako biti usisan u sve to. Uhvatiti sebe kako slušate ljude kako izražavaju zlovolju prema svemu i svakome, tu je i gordost, i bes, i sarkazam, i cinizam. I svaka priča se završava isto: ništa ne valja i nikad neće ni valjati. Prvo mislite da su u pitanju političari, možda TV ličnosti, možda stranci ili migranti, a onda shvatite da niko nije siguran. Ni komšije, ni familija, ni prijatelji ni neprijatelji niko nije pošteđen kritičkog stava. Svi su krivi osim nas samih.

Razmišljam o tome, ostavim posao koji radim, i pomislim:

• Gde želiš da živiš?
• Kako želiš da izgleda ta zemlja?
• Ako ne bi mogao da odeš negde drugo, šta bi trebalo da se uradi da bude bolje?

Iz tih pitanja, javila se jednostavna misao: “hajde da sebi dam odgovor na ta pitanja”.

Obišao sam svet, upoznao mnoge ljudske rase, i shvatio da je svuda isto. Imaju neki jezik, neke ljudske osobine, neke životinjske, neku kulturu, i sve je manje isto. Neki žive bolje neki lošije, negde ima više mesta za zabavu ili prilika za zaradu ali je sve tu negde. Svi ljudi na kraju krajeva imaju prilično sličan DNK, a razlike između mene i bilo kog drugog čoveka na planeti su neznatne. Ali, kako ono kažu? “Djavo je u detaljima”, i jest, naročito ako ga tražite.

Odrastao sam na selu, studirao u gradu, radio u prestonici, otišao u drugu zemlju da vidim više. Video sam da su zgrade slične kao i u Srbiji, pravila slična, navike slične. Video sam dosta, ali što se ljudi tiče sve je isto. Uzmite prosečno selo i pomnožite ga nekoliko hiljada puta dobićete neki veliki gradi i ljude u njemu. Ima i dobrih i lošim. Oni koji su bogati u selu, u gradovima postoji hiljadama puta bogatiji isto tako postoji hiljadama puta pametnijih, kulturnijih, boljih ali isto tako hiljadama puta glupljih, luđih, bahatijih, lošijih i zlobnijih. Gradovi su kao polje gravitacije koje pojačava sve. Ali većinom, svi su slični.

Ove redove ne pišem ne da bih vas ubedio u ovo ili ono, nego samo da kažem da je moj odgovor na prvo pitanje: bilo gde. Mogao bih da živim i kao pustinjak i ne bi mi smetalo, a opet mogao bih i na planini, u selu ili milionskom gradu.
Međutim ako već moram da budem među ljudima, voleo bih da to bude u zemlji složnih ljudi, ljudi koji imaju strpljenja, ljudi koji se vole i pomažu, ljudi koji brinu jedni o drugima, čuvaju jedni druge i povrh svega žele da uče i napreduju. Posledično, ako imaju sve prethodno biće to onda i ekonomski jaka zemlja.

I na treće pitanje, u slučaju Srbije, postoji mnogo toga što bi moglo bolje, ali umesto da se ovo pretvori u svakodnevno žaljenje, umesto da samo pričamo o tome šta je problem, pisaću o tome šta je potrebno uraditi da bi ova zemlja ekonomski ojačala, i koje su to šanse koje u sledećih nekoliko godina treba iskoristiti.

Ako vam se sviđa ova ideja, širite, komentarišite i ujedno bih vas zamolio da ako primetite bilo kakve greške gramatičke ili semantičke prirode slobodno pošaljete ispravke. Hvala!