Rapidni napredak iz nerazvijenosti
Kako napredovati u situaciji kada je zemlja tehnološki nerazvijena i kada ne poseduje dovoljno znanja da se bi se ostvarili tehnološki proboji neophodni da bi ekonomski ojačala?
Pablo Pikaso je jednom rekao “loš umetnik kopira, odličan umetnik krade”.
Ako pogledamo nagli napredak Kine, ne možemo se oteti ideji da je za kratko vreme postala fabrika sveta. Mahom za ovo je zadužena bila mnogoljudnost, jeftina radna snaga ali i kvazi socijalistički sistem koji pradoksalno dozvoljava kapitalističko ustrojstvo ekonomije. U pozadini svega ležala je masovna krađa patenata i plagiranje tehnologije. Industrijalci sveta su sve ovo oprostili Kini, zbog jeftine radne snage i profita koji su ostvarivali.
U filmu Srđana Dragojevića “Sveti Georgije ubiva aždahu” provlači se ideja da ljudi sa prostora Balkana nisu potomci najboljih i najačih, nego potomci bogalja, prosjaka i lopova, onih koji bi ostajali u pozadini dok su oni najbolji išli da ginu negde na frontu. Tu negde u tim mislima provlači se još jedna samo okrivljujuća ideja, protivteža nacionalnom ponosu koji kaže da su ljudi ovih prostora - nebeski narod.
Između te dve krajnosti kako naći put?
Ako nam je u krvi da “uzimamo” a opet imamo nacionalni ponos, možda je rešenje da bar ne krademo jedni od drugih. Valjda je najgora vrsta lopova ona koja krade od svojih ljudi koji su nešto mukom stekli. Englezi imaju Robina Huda koji je krao od šerifa od Notingema, a Srbi kroz istoriju imali su svoje Robin Hudove kao što su Crni Maksim, Bajo Pivljanin, Hajduk Veljko, Čučuk Stana i mnogi drugi. Ko su Robini danas i od koga će uzimati da dele siromašnima, ostaje samo da nagađamo.
Možda je za našu ekonomiju najbolje da primenimo ono što je rekao Davenport Adams “Odlični pesnici imitiraju i unapređuju, dok mali kradu i kvare”, pa tako kombinujući tu sklonost krađi, Kineski model, nacionalni ponos i urođenu sposobnost snalažljivosti - možda treba kreirati svoje od tuđeg znanja, učenjem onako kako to deca rade, lomeći i rasklapajući igračke.
Najbrži put napretka je uvek bio stojeći na ramenima džinova znanja. Govoreći o nekim drugim imperijalističkim džinovima ne mogu se oteti utisku da su se oni uvek bezobzirno igrali i rvali ovom zemljom igrajući po njenom tlu ne gledajući gde i na koga gaze.
Magična koncept koji Srbiji treba da bi brže razvijala ekonomij zove se reverzni inženjering i to kroz pet koraka: preuzmi, nauči, unapredi, repliciraj i prodaj.
To je način kako mi treba da radimo, i na šta treba da se se skoncentrišemo. Bar privremeno. Dugoročna igra je malo drugačija i treba da bude orjentisana ka svakom čoveku.
“Pretpostavljam da je primamljivo, da ako je jedini alat koji imate čekić, sve tretirati kao ekser” — Abraham Maslow, 1966
Nemamo više vremena da čekamo, naš život prolazi, zemlja se osipa, a vlast jedino vidi prosperitet u iznajmljivanju jeftine radne snage ove zemlje stranim investitorima. Na žalost obzirom da veštačka inteligencija brzo napreduje, kao što neko reče “biće srećni oni koji budu eksploatisani”, ponestaje nam prostor za manevrisanje i pogrešne političke korake.
Još ima vremena za bolji načini, mnogo bolji način, sistem koji će raditi za sve, a o tome ću pisati u nekom drugom članku.
