Napredak

Kroz priču o problemima sa kojima se suočava civilizacija danas kao što su klimatske promene, zagađenje, siromaštvo, prenaseljenost, bolesti, i mnoge druge - često se provuče pitanje da bi bilo bolje da civilizacija nije uznapredovala tako brzo i naglo.

Da bi mogli da odgovorimo na ovo pitanje treba se zapitati koliko godina u nazad bi bili voljni da se vratite? 50, 100, 150, 200?

Bez obzira što volimo da romantiziramo neka prošla vremen, život niti je bio lakši, niti bolji, niti se živelo duže. Ako bi mogli da se vratimo 200 godina unazad primetili bi da nema mnogo toga na šta smo se već navikli i bez čega bukvalno ne možemo zamisliti život. Internet, računari, mobilni telefoni, telefoni, frižideri, automobili, avioni, vozovi, električni ili gasni šporeti, osvetljenje… ništa od toga ne bi postojalo. Da bi se “čuli” sa nekim morali bi da mu pošaljete telegram koji bi vas prilično koštao. A obzirom da ne bi bilo vodovodnih cevi i bojlera kupali bi ste se jednom mesečno ako imate sreće. Ljudi bi mahom umirali od crevnih bolesti izazvanih prljavom vodom i hranom. Obična posekotina bi često završavala smrću. Obzirom da veš mašina ne postoji, žene bi većinu svog vremena trošile na pranje veša.

Svaki nivo napretka, u beskonačnoj borbi za opstanak, štiti nas od neke elementarne sile. Napredak je optimizacija rada i oslobađanje vremena sa ciljem da se zaštiti ljudska civilizacija i sav ostali život.

Da pojasnim:

• Kameno doba - elementarno preživljavanje, život u plemenima, vatra. Uspevamo da se zaštitimo od kiše i zime, ali ne od bolesti, povreda, prljave vode, elementarnih katastrofa.
• Stari svet - bolje naseobine, organizovanija struktura naselja, točak i prevoz, bolja higijena, začeci medicine, elemntarne nepogode su i dalje problem.
• Srednji vek - život je bolji, robna razmena i trgovina razvijenija, ali kuga, ratovi, elementarne katastrofe i dalje kose mnoge živote.
• Renesansa - procvat umetnosti, začeci nauke i buđenja svesti.
• Savremeni svet i industrijska revolucija - procvat nauke, pronalaskom penicilina mnoge bakteriske bolesti postaju izlečive, poboljšanje higijenskih uslova, protočna voda, bojler, veš mašina, frižider, ne postoji više strah od gubitka hrane. Ratovi su prisutni ali su ređi, mada i dalje ne možemo sprečiti elementarne nepogode moguće je brzo evakuisati stanovništvo.
• Atomsko doba - oslobađenje energije atoma na dobro i na zlo.
• Informatičko doba - demokratizacija informacija ali i širenje dezinformacija, ljudi su povezaniji više nekog ikad i znanje je dostupno svakome ko ga želi.
• Svemirsko doba - mogućnost da se stvori multiplanetarni život, koji bi nas štitio od istrebljnja u slučaju nuklearnog rata, globalnog zagrevanja ili udara meteora. I dalje nas ne može zaštiti od supernova i zalutalih crnih rupa.
• transcedentno doba - slanje civilizacije ka drugim zvezdama, čuvanje svesti unutar veštačkih medijuma, zakorak u multidimenzionalni svemir…

Svaki novi nivo napretka omogućava nam da odgovorimo na veće izazove. Pa tako ako smo u prošlosti uspeli da pobedimo mnoge bolesti, smanjimo vreme rada, poboljšamo uslove života, iskoristimo moć atoma, i komuniciramo brzinom svetlosti sa bilo kim bez obzira gde on bio na planeti ili van nje. Tako ćemo u budućnosti moći da obezbedimo da civilizacij preživi: mega zemljotrese, super vulkane, udare asteroida, od kojih svaki može značiti kraj ljudske civilizacije.

Napredak je borba za opstanak; svest opterećena znanjem da će jednog dana umiranjem nestati, se bori da nađe način da pobedi smrt. Sav naš folklor, sve religije, sve što radimo, produženje vrste, život i sve što u životu radimo, svaka naša akcija svesna i nesvesna je samo zbog toga. Pokušaj Aske da igrom opčini vuka, Gilgameša da dohvati biljku, svakog vernika da dosegne raj a tehnokrate da nađe matriks, su trzaji umiruće svesti za opstankom.

Kao što energije prati liniju manjeg otpora, tako i napredak teži da radi isto. Samim tim, sam po sebi napredak nikad nije problem nego ljudi koji upravljaju njime, stvarajući otpor ka dostizanju višeg energetskog stanja. Slično kao što atomska energija nije problematična, nego način na koji se ona koristi.

Trenutno, kontrola nad većinom resursa celokupne civilizacije ima veoma mali procenat ljudi koji njima upravlja zarad sopstvene koristi, ne osvrćući se na prirodu ili potrebe ostalih ljudi, svi oni kolektivno predstavljaju silu otpora.

Maksimizacija profita postala je najbitniji cilj, a novac najuticajniji faktor. Oni koji su uspeli da preokrenu ravnotežu resursa često napominju da nije etički davati ljudima resurse za život bez rada, samo zato što su rođeni. Ako verujemo u ovako vreme, nikad nećemo dozvoliti budućnost u kojoj će biti blagostanje za sve, bez potrebe za radom, mada je tehnološki ona samo nekoliko godina daleko od nas. Tehnološki, nismo daleko od vremena kada će automatizacija, mašine i roboti prvo zamenti čoveka u fizičkim poslovima, a onda nakon toga verovatno, na mnogim pozicijama i u umnom radu.

Da bi se izbegao drastični disparitet između socijalnih klasa, koji ujedno može uticati na pravac u kome napredak i civilizacija idu, pri čemu se prirodni impuls očuvanja vrste može pretvoriti u težnju za dominacijom, neophodno je da koliko god to bilo svi doprinose svojim radom.

Što se tiče pravca u kome napredak ide on mora biti korigovan sa zakonima koji će borbu za profitom oblikovati pravilima koja nalažu upravljanje proizvodima i servisima kroz njihov celokupni životni ciklus, koji mora biti u skladu sa konzervaciojom i očuvanjem života. Na taj način kompanije bi postale odgovorne za svoje proizvode od nastanka do njihovog kraja, kao i za sve posledice koje mogu nastati njenim odlaganjem.

Samim tim, teret plastičnog otpada na primer, ne bi više bio na leđima građana ili gradske čistoće već svih kompanija koje proizvode plastiku. Ogromne takse koje bi mogle duplirati cenu proizvoda uticale bi na kompanije da menjaju navike, korigujući smer u kojem idemo.

Napredak ne sme ugroziti životne tokove zemlje. Prirodni resursi kao što su vazduh, voda, šume, zemlja, hrana kao i ograničena količina mineralnih resursa… nisu samo državno vlasništvo nego odgovornost i zadužbina svih ljudi koji su ikad živeli i svih onih koji će tek živeti na našim prostorima.

Situaciju gda domaći ili strani investitori grade hidroelektrane ili fabrike vode cevima zarobljavaju vodu reka, isušujući rečna korita je prilično ozbiljna. Takva praksa se mora izbeći po svaku cenu jer može uzrokovati stvaranjem klizišta i gubljenjem prirodnih resursa, pri čemu se lokalnom stanovništvu uskraćuje osnovno životno pravo na vodu za piće ili irigaciju.

Život na planeti je u veoma tananoj ravnoteži, a opasnosti od izumiranja su mnogobrojne. Slabljenje ozonskog omotača, magnetnog polja, balans kiseonika i ugljenika, nagib ose, asteroidi i komete, super-vulkani, pomeranje tektonskih ploča, globalno zagrevanje i hladjenje, kosmički zraci, evolucija sunca, supernove i crne rupe… Tokom 4.5 milijardi godina od formiranja, planeta Zemlja je imala pet masovnih izumiranja, ono što se trenutno dešava sa globalnim zagrevanjem (izazvanim sagorevanjem fosilnih goriva od početka industrijske revolucije) neki nazivaju početkom šestog masovnog izumiranja.

Kao bića sa najvećim stepenom svesti na ovoj planeti, mi smo ti koji imaju odgovornost i dužnost, prema svima ostalim živim bićima. Odgovornost prema svim onima koji su slabiji, nemoćni da se odbrane. Prema onima čiji život zavisi od nas isto onoliko koliko naš život zavisi od svih njih. Da bi imali šansu da preživimo kao rasa, i kako bi život u svemiru opstao, moramo nastaviti da napredujemo kako bi imali šansu da žaštitimo njih i nas same.

Hteli to da prihvatimo ili ne, mi smo ti koji moraju čuvati život planete, jednostavno jer nema niko drugi. Onog trenutka kad prihvatimo tu ulogu čuvara, doći će i shvatanje da je sav život, od najmanjeg do najvećeg deo naše porodice, deo nas samih.

Ostaje samo da se zapitamo, koji je maksimum koji bi pružio da zaštim svoju porodicu i one koje volim?