Kult vođe

Često pitanje u Srbij je zašto nam ne ide?

Jednostavan odgovor bi bio da pored slobode koju imamo većina i dalje bira da neko za njih misli. Poput pilića uvek gledamo ko je mama koka i šta će onda da kaže.

Bez obzira što većina ljudi ne veruje u bilo šta konkretno, i dalje su prisutni mitovi i urbane legende, u kojima se samoizjašnjavamo kao pleme ili čopor. Na žalost nema ni “č” od čopora niti “p” od plemena u našem ponašanju. Da bi bili čopor morali bi se ponašati kao čopor, ali obzirom da nam nedostaje zajedništvo i celina koja radi ka ostvarenju nekog cilja, umesto toga mi smo celina u lenjosti koja neprestano kukaju i ništa ne radi da bi se ono nad čime kujaju promenilo. Ako si žedan i čekaš da ti neko drugi donese vodu sa česme koja je tu pored tebe očekivano je i opravdano da treba da patiš.

Zato na ovim prostorima i uspeva kult vođe. Uspeva zato što je za samostalnost potreban napor, trud, volja i istrajnost. Svi mi priželjkujemo da imamo vođu kao što je pravedni kralj Artur, vođu koji će biti dobar prema svima, ali on nikad ne dolazi. Mit o dobrom vladaru nastao je iz hrišćanstva gde Bog na zemlju šalje svog bezgrešnog sina da ljudima pokaže put spasenja, put ljubavi i pomirenja. Međutim što se naših vladara tiče koliko ih god mi voleli i priželjkivali, dobar se uglavnom ne pojavljuje, a i kad se pojavi mi se postaramo da ga uklonimo sa ovoga sveta.

Kult vođe jednostavno ne funkcioniše niti je ikad funkcionisao, ne radi u slučaju kraljevina, ni u slučaju carevina, ni u feudalizmu, ni u komunizmu, niti u lošoj demokratiji. Gde god da su bili autoritativni lideri sistem nije funkcionisao. Razlog za to može biti i religisko poreklo koje kaže, da je sam Bog rekao da je Hrist jedan bezgrešan, što znači da su svi ostali rođeni sa greškom ili su tokom života napravili mnoge.

Ljudska psihologija je takva, nestalna, promenjiva. Svaki čovek ima trenutak slabosti, svakoga može zaboleti nešto, može imati loš dan, može mu se desiti nešto što će uticati da promeni pogled ili mišljenje o nečemu. Svako može imati trenutak emocionalne slabosti kad može zaplakati ili se razbesneti, svako može imati trenutak kada mu nije ni do čega i ni do koga, trenutak kad može delovati impulsivno i uraditi nešto zbog čega će zažaliti kasnije, svako može imati žutu minutu kad ne može kontrolisati svoje postupke.
Koliko puta ste pročitali, bio je dobar dečko, uvek tako tih i miran, i eto nikome nije jasno što je pobio celu familiju i par komšija onako usput.

Zato kult vođe ne funkcioniše. Poslovica kaže “Daj čoveku moć i videćeš kakav je ustvari”. Moć amplificira i multiplicira te žute minute, do maksimalnih granica. Čoveka moć opija, i onda on umisli da je Bog, nepovrediv, neuništiv, izvan prostora i vremena, zaboravi na smrtnost. Kim Jong-un, Trump, Gadafi svi oni imaju ili su imali taj osećaj superiornosti i nepobedivosti koji ih navodi da umesto da budu dobri prema podanicima, budu najgori sadisti - jer svaka amplificirana nesigurnost i slabost ih čini da na svako neslaganje gledaju kao uvredu, nepoštovanje i lični napad na njih same i sve što oni predstavljaju.

Zato ne tražite dobrog vladara nego tražite dobar sistem. Ako je sistem dobar kontrolisaće i onoga koji se nalazi na najvišoj poziciji vlasti.

Svaki dobar vladar vodiće se sledećom mišlju: svestan sam da sam sam kao i oni oko mene podložan kvarenju, znam da mogu pasti u iskušenje kao i oni oko mene, da ne bi ugrozio one koji ne misle isto kao ja, potrebno je da imam dobar sistem koji će me kontrolisati kao i ljude oko mene, potrebno je da imam opoziciju. Opoziciju koja će ukazivati na greške i propuste, i donositi novi pogled na postojeće dileme i doprinositi sa novim idejama.

Ovaj princip je sličan vekovnim principima čojstva i junaštva, gde junaštvo znači štiti slabije od drugih, dok čojstvo znači štiti ih od sebe samih. Čojstvo je ono što štiti nenaoružane civile od batinaša sa palicama, lancima i pištoljima.

Zato nam treba dobar sistem, državni sistem, pravni sistem, sistem obrazovanja.

Demokratija je dobra kad se ljudi koji čine vlast menjaju bez ikakve drame. Ako vas je vlast slagala menjajte je. Može se oprostiti jednom dvaput, ali ako postane navika menjajte. Trump je slagao 18000 puta i svi su opet za njega. Krađe, korupcija, lažirane diplome, i svakodnevno reklama, i posle svega ljudi kažu “pa nije on toliko loš, pa vidiš da nema nikog drugog”… ako nema nikoga drugog onda ne glasaj. Ne glasaj ni za starog, ni za novog. Bolje i to nego biti saučesnik u tuđem zločinu.

Prvi uslov upravljama kočijama sopstvenog života podrazumeva uzmanje uzdi i odgovornosti koja sa tim dolazi. Krenete da upravaljate sopstvenim životom bez obzira na okolnosti oko vas. Probajte sami da mislite za sebe i da se izborite za bolji život. Od očekivanje da će se svet promeniti nema ništa. Umesto toga bolje je pokušati da ga sami promenite, bar na malo bolji - za vas, vašu porodicu i sve one ostale oko vas.

Postavite pitanja: Šta ja mogu da uradim? Da li možemo da uradimo nešto zajedno?