Jezik

Jezik je sredstvo komunikacije ali i obeležje kulture. On poput kakvog živog bića koje je se prilagođavalo tokom godina u sebi sadrži istoriju mutacija. Osvajanja, ratovi, migracije, trgovine, turističke posete, inventivnost, i inteligencija raznih naroda i kultura. Sve to i mnogo više je sadržano u jednom jeziku, ali on za razliku od knjiga, koje često imaju sekvencijalnu radnju, nema način da to ispriča osim kroz lingvističku antropologiju.

Pa tako istraživači sa Harvardskog Univerziteta i Googla 2010. godine su procenili da engleski ima oko 1,022,000 reči. Kad uzmete u obzir da oni najobrazovaniji govornici Engleskog jezika govore između 20,000 do 35,000 reči, dok se u običnom dnevnom razgovoru ne koristi više od hiljadu, postavlja se pitanje šta je ostalih milion reči. Engleski jezik je osvojio mnogo više nego što je to osvojila Imperijalna Britanija, i na tom osvajanju jezik nije samo nametao svoju kulturu i pravila, nego se sa svakom lekcijom, i svakim novim osvajanjem menjao.

Pa tako u Engleskom naći ćete srpsko-hrvatske reči kao što su kravata, šljivovica, rakija, tamburica, tesla, uvala, vampir, paprika. Takođe primetićete da se umesto engleska reč “wine” sve češće koristi reč “vino”. Mala grupa ljudi iz nekog razloga počnu da koriste novu reč, i onda se ta reč poput kakvog virusa proširi na sve ostale. Tu teško da može pomoći bilo kakva strategija zaštite, odbrane i strogih pravila koja govore da nešto nije jezički ispravno.

Što se pisanja reči tiče engleski je prilično komplikovan. Broj verzija kako se ono što čujete može napisati je ogroman, a broj izuzetaka mnogo veći od broja pravila. Primera radi reči “keys” i “quays” se izgovaraju isto sa “kiiz” (ako bi moglo da se napiše na srpskom). To je toliko problematično da je detetu potrebno 10000 radnih sati (3 i po godine da svaki dan provodite po 8 sati dnevno učeći) da iole dobro savlada pisanje reči.

Zahvaljujući Vuku Karadžiću i reformi srpskog jezika, mi trošimo samo onoliko vremena koliko je potrebno naučiti svaki pojedinačni simbol. Nakon toga i najkomplikovanije reči nije teško napisati. Naš jezik takođe ima izuzetaka ali je njihov broj neuporedivo manji. S’ druge strane tamo gde je Englezima lako nama je teško i bilo kome ko treba da nauči srpski kao svoj drugi jezik. Pa tako, Engleska gramatika je veoma laka; reči se retko menjaju po rodu a broj padeža skoro da je neposojeći. S’ druge strane kod nas se reči menjaju po 7 padeža, licima, vremenima… i sve to čini da, ako niste rođeni u Srbiji u sredini koja već pravilno priča jezik, učenje srpskog smatrate popriličnom glavoboljom.

Svesni kompleksnosti sopstevenog jezika i da vreme znači novac, kombiniujući preduzetnički duh i shvatanje važnosti jezika kao glavnog prenosnog medijuma kulture i uticaja na druge, u globalnoj šemi stvari, Englezi su digitalnom dobu napravili mnoga pomagala koja ljudima olakšavaju učenje i pomažu prilikom korigovanja greška u pisanju. Pri čemu u zadnjih par godina sa usponom algoritama veštačke inteligencije ti alati pružaju pomoć čak i profesionalnim piscima u izboru sinonima, ispravci gramatičkih ali i semantičkih grešaka i rečeničkih konstrukcija.

Možete voleti ili mrzeti engleski jezik ali neosporno je da je on internacionalni jezik koji je prodro u sve zemlje i sfere rada. Svi naučni radovi, patenti, publikacije prevode se na engleski. A podatak da zemlje kao što su Indija i Kina imaju više govornika Engleskog jezika nego zemlje porekla govori mnogo toga.

Širenjem jezika širi se i uticaj. Na pasivan način zemlje polako bivaju usisane u drugu kulturu. Osvajanje nije samo kroz vojnu ili ekonomsku okupaciju, ako vas neko osvoje kroz religiju, kulturu, običaje, a vi zaboravite ili odbacite korene, polako postajete deo njih. Asimilacijom vi postajete njihov resurs a vaša kultura se briše. Nekad to traje jednu generaciju, nekad nekoliko, ali ta poslednja generacija neće ni znati kojim su jezikom pričali dedovi i pradedovi, niti će joj biti bitno. Oni će mučiti neke druge brige, i imati probleme nekog sveta tamo.

Ideja ovoga teksta nije da plašim bilo koga kako se Amerika ili Britanija služe nekim tamo tajnim planom da bi osvojili svet, nego da pokažem da možemo naučiti nešto iz tog primera, i iskoristiti isto pravilo za širenje sopstvene kulture, deleći ono što je najlepše u njoj. Jezik, priče, običaji, gostoprimstvo.

Mnogi već znaju da kažu reč rakija, ali u našem jeziku postoje mnoge lepše reči.
Da ste vi domaćin gostu iz inostranstva koja je reč koju bi voleli da on nauči?
Koja je emocija koju bi tom rečju želeli da prenesete?
Predložite dole u komentaru.

[💡] Srpske reči koje vredi naučiti. Može se napraviti sajt sa listom najlepših reči Srpskog porekla koje bi svaki stranac mogao da nauči? Jednostavna stranica sa listom, i mogućnošću da se lajkuje / glasa / komentariše.

Ako je jezik živo biće naš stalni zadatak je da ga menjamo i prilagođavamo tako da bude prijemčiviji i lakši za prenos i razmenu informacija, ako ništa bar do onog trenutka dok ne počnemo da komuniciramo telepatski kao u roju. Noseći u sebi jedinstven sklop mehanizama, oblika i jezičkih figura, pričajući istoriju civilizacije i noseći u sebi važne elemente mišljenja i razmevanja, srpski kao i svaki drugi jezik na planeti bez obzira koliko mali, može nam pomoći da razumemo mozak i našu prirodu.

Često se čuju podsmesi hrvatskim naporima veštačkog izmišljanja reči samo da bi se jezik razlikovao od srpskog, dok u isto vreme mi sami nalazimo za prihvatljivo usvajanje stranih reči kao svojih. Naš rečnik često nema adekvatne zamene za reči koje su najnormalnije u engleskom. Tako “business” je kod nas “biznis” dok bilo koja reč kao “posao” nema isto semantičko značenje i kontekst. Startup, crowdfunding, comunity - često nemaju odgovarajuči srpski prevod koji bi se poklopio sa značenjem reči na engleskom. Razlog za ovaj nedostatak se može nači i u prethodnom političkom sistemu, i odsustvom kapitalizma koji sam po sebi nameće drugačije tipove organizacije ljudi.

Izmišljanje novih reči sa srpskim korenom ne bi trebalo da bude stigmatično, primera radi Šekspir je obgatio engleski sa 1700 reči koje do tad nisu postojale. Jednostavno je izmislio nove reči i proširio ih kroz svoja dela i izvođenje pozorišnih predstava. Sličano tome zadatak naših pisaca i akademika, ali i često i svakog stanovnika zemlje bi trebalo da bude stvaranje novih reči koje bolje objašnjavaju stvari oko nas.

Srpski jezik neće postati tako raširen kao engleski ali možda možemo da učinimo da još poneki naš velikan postane poznat kao što to postaje Nikola Tesla svakim danom sve više tokom borbe za elektrifikaciju planete.

Ovo je jedna zabavna ideja koja mi je zaokupila um davnih dana.

[💡] Fonetički Enegleski jezik sa našom i dopunjenom latinicom.
Pitanje: Šta ako bi primenili to što je Vuk Karadžić uradio sa srpskim, sa svim ostalim jezicima koji koriste latinično pismo?
Jedan zvuk jedno slovo - je toliko jednostavna i genijalna ideju. Mada će mnogima zvučati smešno zašto ne pisati engleski, italijanski, francuski, nemački, španski onako kao što pišemo srpski? Nekada taj posao bi bio nemoguć, zbog količine pisanog materijala, ali obzirom da sada imamo internet, pametne telefone i kompjutere, bilo bi manje više jednostavno prebaciti sve pisane tekstove na takav “fonetički” način beleženja.
Naravno, ideja bi se mogla ostvariti u fazama pri čemu bi bilo neophodno koristiti digitalnu tehniku. Posao je izvodljiv a dokumentacija ne mora da se prevodi u jednom potezu nego kad se za to ukaže potreba. Ova ideju treba početi iz zabave i videti koliko daleko može da dogura, ako ništa onda kao novi vid zaraze. :)

Toliko za ovaj put, ako i vi imate neku ideju, predlog ili mišljenje, napišite ga dole u komenatru.