Generalizacija

Generalizacija je nezamenjivo sredstvo u bilo kojoj obradi podataka jer nam pomaže da grupišemo slučajeve na osnovu čega izvodimo zaključke i donosimo strateške odluke.
Primera radi u saobraćaju možemo doći do zaključka da transportna vozila zagađuju manje nego putnička vozila po kilogramu korisnog tereta.

Međutim, u socijalnim i međuljudskim odnosima često se upada u zamke generalizacije. Stereotip koji na primer kaže da su “žene lošiji vozači nego muškarci” kreira negativan stav prema ženama vozačima mada nema realnu osnovu. Studija izvršena u Engleskoj ^[*] pokazala je da su muški vozači odgovorni za 74% saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom. Mada se razlog za ovo može tražiti u tome što muškarci godišnje voze u proseku duplo više kilometara nego žene, ovaj razlog pada u vodu jer i nakon normalizacije podataka muškarci i dalje prednjače u svim vrstama prekršaja.

“Generalno govoreći, generalizaciju nije dobro koristiti”

U Srbiji generalizacija se često koristi u dnevnoj konverzaciji i socijalizaciji, a trebalo bi je izbegavati u najvećem broju slučajeva, jer njena nepravilna i olaka upotreba uglavnom stvara probleme.

Da pomenemo neke česte primere koji se mogu čuti:
“Svi migranti su lopovi i teroristi”
“Svi stranci su hladni”
“Svi političari su lopovi”
“Sve plavuše su glupe”
“Svi oni koji se školuju u inostranstvu su “mamini” i “tatini” sinovi”
…

Generalizacijom se često izvlače zaključci o određenom narodu samo na osnovu toga što smo upoznali samo jednog pripadnika te nacije. Ili u gorem slučaju oslanjajući se na iskustvo nekoga drugog, mada sami nikad nismo upoznali ni jednog pripadnika pomenute grupe. Ovakvi zaključci mogu dovesti do zablude u negativnom, ali i pozitivnom smislu - dovodeći do zaključka da su recimo, svi ljudi određene grupe pošteni zbog pozitivnog iskustva koje smo imali sa jednim članom te grupe.

Ovakve šablone razmišljanja i grupisanja traba izbegavati po svaku cenu naročito kad se radi o ljudima. Ni dva člana zloglasne neonacističke stanke koji slede sličnu ideologiju nisu ista a kamoli dva čoveka prilično velike grupe ljudi koji nemaju nikakvih zajedničkih dodirnih tačke. Svi ljudi su različiti, kako ovde tako i bilo gde u svetu, ima dobrih i loših, kao i svih nijansi između te dve krajnosti.

Generalizacija je često pritajno uobličena kroz veličanje sopstvene grupe, pa tako: “mi” smo svi najbolji, najlepši i najpametniji a “oni” su svi loši, ružni i glupi. Ova vrsta veličanja i gordosti se često skupo plaća. Ne zato što će ti ljudi nekako doznati šta mislimo o njima i naljutiti se na nas, nego zato što osećaj superiornosti često dovodi do odluka koje su loše po nas same. Uverenje da ste na vrhu ne ostavlja mnogo mesta za napredovanje. Isto tako negativna slika o sopstvenoj grupi može stvoriti trajne posledice kroz inferiorni stav koji se negativno odražava u svakoj interakciji.

Ako generalizacija kroz negativne šablone povećava netrpeljivost i sukob, dok pozitivni šabloni mogu voditi lakomislenom poverenju koje je Srbija skupo platila kroz istoriju sa stavovima kao što su “Rusi su naša braća” i “Englezi su naši saveznici”, postavja se pitanje šta je rešenje?

Možda se odgovor krije u priči o Ikaru i zlatnoj sredini. Odbaciti generalizaciju i prihvatiti da su svi ljudi različiti, iskazujući poštovanje prema svakom čoveku bez obzira kakvoj grupi pripadao.

Pri čemu treba imati u vidu da poštovanje nije isto što i divljenje. Ophoditi se sa poštovanjem prema recimo lošoj osobi ne znači da poštujete to što je ona loša. Iskazivanje poštovanje govori o veličini nečije unutrašnje snage da bez obzira na izgled osobu tretira isto.

Da ste šalterski radnik, kako bi želeli da vam počne dan: tako što će vam neko ljubazno poželeti dobar dan ili se histerično izvikati na vas?

Obzirom da je cilj ove serije članaka boljitak u zemlji, treba naglasiti da se boljitak ne može ostvariti samo kroz finansisku sferu. Poboljšanje lične i nacionalne duhovnosti, kroz poboljšanje odnosa koji imamo sa drugima mnogo brže ćemo doći do dela ekonomskog “kolača” koji oni pružaju.

Na putu prosperiteta biće nam potrebni mnogi saveznici, ali generalizacija u socijalnim interakcijama nije jedan od njih.