Digitalna škola - Izvodljivost

Nako što je objavljen članak o “YouTube školi”, prvi čitaoci su mi ljubazno ukazali da slična digitalna učila, barem što se digitalnih udžbenika i elektronskih školskih dnevnika tiče, već postoje i dostupna su svima u sklopu udžbenika koji moraju kupiti. Skoro svaka izdavačka kuća ima svoju digitalnu verziju.

Pomenuću dva resursa:

• petlja.org - resurs koji je javno dostupan fokusiran na informatiku.
• eucionica.rs - rezultat rada izdavačkih kuća Klett, Logos i Freska i nudi elektronsku verziju udžbenika za sve udžbenike u njihovom izdanju. Slično njima rade i ostale izdavačke kuće.

Onda se možemo zapitati, šta su uzroci zbog kojih se resursi ne koriste, i da li ideja o video školi iz prošlog teksta ima smisla?

Prvo treba razmotriti lanac od proizvođača do potrošača.
Trenutno sistem funkcioniše tako što, ministarstvo prosvete pravi spisak odobrenih školskih udžbenika. Zatim nastavnici biraju udžbenike za svoj predmet, a roditelji kupuju udžbenike deci uz koje dobijaju digitalnu verziju “besplatno”. Ako uzmemo da u proseku svaki udžbenik košta između $4 do $5, da ima 517 hiljada đaka i da svako od njih u proseku ima 10 predmeta onda možemo izračunati da se svake godine potroši oko $26 milliona. Računajući iz ugla ponude osnovne škole za 6 razred cena knjiga je 14500 dinara ili ako bi bilo tako za sve učenike znači da roditelji osnovaca potrše oko $67 milliona.
Bez obzira što je zemlja mala a broj izdavača veliki, ipak postoji dovoljno prostora da svaki od izdavača ostvari profit. Profit je naročito ostvariv ako uzmemo u obzir da se plan i program značajno ne menja tokom godina i da ispravljeni reprint donosi veću dobit zbog smanjenja budućih troškova izrade pri čemu roditelji ne mogu koristiti stare udžbenike.

Mada u tom lancu postoje slabe tačke i mesta gde je moguće manipulisati sistem - sve to se može zanemariti, jer je fokus na nedovoljno korišćenju postojećih resursa. A da se nedovoljno koriste ili da nisu dovoljni, znamo po tome što je RTS ipak emitovao predavanja, pri čemu su pozvani nastavnici imali radnu obavezu da se pojave na tim snimanjima. Takođe znamo još i po tome što mnogi roditelji uopšte ne znaju da su ovi resursi dostupni.

Postavljaju se sledeća pitanje:

• Koliko od pomenutih 517 hiljada dece nema bar jedan od digitalnih uređaja kao što su: pametni telefon, tablet ili laptop? I koliko učeničkih porodica nema sredstva ili pristup neograničenom internetu?
  Mada sam dobio odgovore (poneke slične slikama koju možete videti na ulicama mnogih svetskih metropola) koji kaže da je danas veća verovatnoća da će ljudi imati pametni uređaj nego hranu da preguraju dan, trebalo bi uraditi analizu koja bi pokazala kakva je realna situacija naročito što se tiče ruralnog stanovništva (43.6% ukupnog stanovništva).

• Koliki je otpor dece/prosvetnog kadra prema novim tehnologijama?
  Bar na veoma malom ispitanom uzorku ispostavilo se da otpornost i dalje postoji, i mada su deca odrasla okružena tehnologijama i mada veoma brzo prihvataju novo, deca često nisu ni svesna ovih resursa mada su ti resursi priloženi često u vidu dodatnog CD/DVD-a, pri čemu problem može biti i to što pametni telefoni, tableti pa čak i novi laptopovi ne koriste više CD/DVD-ove (problem zastarele tehnologije).
  Međutim postoji i druga strana medalje, predavači svesni ekonomske situacije svojih učenika često ne žele da ih izlože dodatnim troškovima osim onih koji su rezervisani za najosnovnija sredstva edukacije.

• Problem prevelikog izbora i decentralizacije
  U psihologiji je poznat kognitivni proces u kome ljudi sa previše mogućih izbora imaju poteškoću da se odluče za bilo šta od ponuđenog. Slično tome kada postoji previše edukativnih resursa koji nude sličnu stvar teško je napraviti izbor. Gledano pak iz administrativnog ugla, previše alata komplikuje objedinjavanje rezultata. Samim tim ako nastavnici iste škole koriste različite aplikacije za vođenje razreda, sveobuhvatna analitika može predstavljati problem. Mada je ovaj problem rešiv uvek će postojati dodatni nivo nepotrebne kompleksnosti. S jedne strane postojanje više rešenja doprinosi većoj konkurentnosti i većem stepenu inovacija dok sveobuhvatno rešenje olakšava administrativni posao i objedinjuje povratne informacije, na osnovu koje se donose odluke o budućim promenama.

• Da li je ideja o YouTube časovima ima smisla?
  Da, i dalje ima smisla i za to postoji ekonomski i obrazovni razlog.
  Ekonomski gledano, udžbenici su trošak roditelja, i taj trošak je u potpunosti opravdan jer će dugoročno gledano stvoriti ekonomski dobitak.
  YouTube škola, predstavlja alternativni izvor ekonomske vrednosti za državu - povećavajući nacionalni bruto dohodak, bez dodatnog tereta za roditelje (obzirom da bi bio besplatna za sve).
  Takođe, bez obzira na postojeće resurse YouTube video lekcije imaju smisla i iz obrazovnih razloga. Predavanja i video materijali ne iziskuju isti aktivni napor kao što je napor koji treba uložiti prilikom čitanja ili pisanja. Mada video materijal zahtevaju aktivnu pažnju, napor je mnogo manji nego što bi to bio prilikom čitanja.
  Takođe za razliku od predavanja, video je moguće pauzirati ili vratiti na deo koji nismo razumeli. Takođe, video materijal za razliku od predavača nema emocionalne reakcije, neće se iznervirati čak iako zatražite da istu lekciju ponovi hiljadama puta. Video materijal je moguće slušati usporeno ili ubrzano. Jednostavna računica kaže da slušanjem lekcije na dve brzine, učenik možete uštedeti na stotine sati godišnje.

Da bi ideja bila uspešna, i da bi se izbegao scenario u kome svaki nastavnik pravi resurse za svoj predmet. Stvaranjem ogromnog broj kanala koji bi generisali mali broj pregleda, stvario bi se isti efekat kao i u slučaju ogomnog broja sličnih udžbenika.
Umesto toga bilo bi bolje napraviti jedan projekt oko koga bi se okupilo više ljudi. Moglo bi se desiti da ovakav projekt na sebe preuzmu postojeće izdavačke kuće čime bi se opet moglo doći u situaciju u kojoj postoji mnogo različitih resursa koji se ne koriste a koji su dostupni samo ako se prethodno plati papirna verzija. Da bi se ovo izbeglo možda bi izdavačke kuće mogle da učestvuju u sponzorisanju jednog ovakvog zajedničkog projekta?

Kao i prošli put ako ste neko ko želi da pomogne ostvarenju ove ideje, napišite par redova o sebi i pošaljite e-mail na prozirno.sve [AT] gmail.com.

Što se tiče ove ideje ili bilo koje ideje na ovom sajtu, šaljite mi svoje komenatare, ideje i predloge. Takođe biću vam zahvalan ako mi ukažete na slovne, gramatičke greške ili propuste semantičke prirode.