Digitalna Osnovna škola

U jednoj sceni iz filma “Šešir profesora Koste Vujića“ iz (1972) rađenom po istoimenom romanu Milovana Vitezovića, profesor Vujić kaže: “kakva kuhinja takva i deca”. I zaista njegova “kuhinja” je dala mnoga znamenita imena poput: Jovana Cvijića, Mihaila Petrovića Alasa, Pavla Popovića, Jaše Prodanovića i mnogih drugih kojima bi Srbija trebalo da bude večno zahvalna.

Ta scena i jedan post na poslovnoj mreži u kome je roditelj pohvaljuje Ministartstva prosvete i RTS jer su uspeli da tokom karantina u rekordno kratkom roku omoguće deci da nastave sa školskim obavezama, potakao me je na razmišljanje te prokomentarisah kratko: “Eto ideja za ubuduce, kreirati nekoliko nacionalnih kanala koji će to emitovati neprestano tokom cele godine.”

Nakon tog komentara, neki drugi roditelj posatio je pitanje kako da organizuje video konferenciju, a opet neko treći koja aplikacija je dobra da se organizuje razred… kako su se nizala pitanja, roj misli je nastavio da mi grebe mozak i rodilo se još nekoliko ideja. Osim što ljude koji odavde odlaze u neke ekonomski naprednije zapadne zemlje, čekamo da se vrate donoseći prosvećenost, dali bi mogli da dovedemo napredak u Srbiju?
Šta ako bi napravili online školu koja bi bila dostupna svima gde god da su, ovde ili bilo gde u inostranstvu? Školu koja ne bi zavisila od nacionalne frekvencije ili vremena emitovanja? Školu koja je besplatna i dostupna svima, a opet dovoljno fleksibilna da pomogne deci i roditeljima koji žele ili su primorani da školuju decu od kuće?

Ideja

Zamislite da se napravi YouTube kanal koji bi imao čitav plan i program Osnovne škole, svih predmeta od 1 do 8 razreda. Video materijal bi bio podržan sa dodatnom web platforme koja bi nudila digitalnu učionicu, dnevnik ocena i status napretka, kao i razne igre, testove i kvizove znanja. Pri ovome bitno je naglasiti da bi sistem ocenjivanja i cela platforma mogli da se ugledaju na Khan akademiju, u kojoj se znanje posmatra kao inkrement prethodnog, a ne aproksimacija prethodnih ocena. O ovome se može diskutovati kasnije. Veoma pozitivan deo Khan akademije je prihvatanje da je svako dete individua koja ima različitu brzinu usvajanja znanja. Bitno je napomenuti da ovaj vid edukacije nije zamena za redovno školovanje nego dodatno nastavno učilo.

Stanje / statistika

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku samo za 5 godina broj učenika se smanjio za 41,043. Broj učenika osnovih škola je sa 558,869 u školskoj 2014/2015 godini pao na 517,826 u školskoj 2019/2020. Ovaj broj nam pokazuje da Srbija ima ogroman problem, osim što nacija ima visoku stopu mortaliteta i ubrzano stari, a ljudi se iseljavaju iz zemlje trbuhom za kruhom, opada i broj dece koja se rađa, navodeći na zaključak da Srbija umire kao nikad u prethodnoj istoriji. Ali o tome u nekom drugom tekstu.

Kada je pacijent bolestan prvi korak ka ozdravljenju je uvek u psihi. Prihvatanje da treba otići lekaru ili menjati navike. Isto tako svako poboljšanje u sverama informatike i edukacije jedne zemlje povućiće za sobom mnogo pozitivnih promena u ekonomiji i drugim sistemima. Mada se često smatra da je politički vrh glava i nervni sistem zemlje, to ne mora da bude tako i mnoge promene o kojima ću pisati mogu se desiti bez čekanja na tromi državni birokratski aparat, naročito u sverama koje su javno dobro.

Da se vratimo na brojeve, Srbija trenutno ima:

• 517,826 učenika osnovnih škola
• 52,599 nastavnika i vaspitača
• Jedno dete ima oko 8000 časova tokom 8 godina školovanja. Od prvog do četvrtog razreda između 792 do 900 časova godišnje i od petog do osmog razreda između 1026 do 1260 časova godišnje.
• Ako se uzme da približno 20% časova ode na proveru znanja kroz ispitivanja, kontrolne i pismene radove dobijamo da su 6400 časova predavanja.

Šta je potrebno da bi se ostvarila ovakva ideja ili projekat?

Da bi se projekat ostvario nije potrebno mnogo. Sa samo 12% ili 6400 od svih ukupno zaposlenih nastavnika, koji treba da utroše približno 2 do 4 sata tokom jednog dana, kako bi snimili jedan video, samo jedan video, završili bi sve za jedan dan!
Ako bi se odazvalo samo 100 predavača ili 0.2% svih zaposlenih, projekat bi mogao da se završi za 64 dana.
Time bi se dobio video materijal za čitav projekat koji bi bio trajno dostupan svima dok god platforma postoji.

Kako bi se platforma finansirala?

Projekt bi se prvenstveno finansirao na dva načina:

• kroz donacije (drzava, dijaspora, firme, pojedinci dobre volje) u prvo vreme
• kroz YouTube reklame.

Nadam se da bi se u prvo vreme moglo sakupiti dovoljno donacija koje bi pomogle ostvarivanje prve faze projekta.
Međutim što se tiče dugotrajnog finansiranja oslanjao bi se na reklame YouTub-a kao i na reklame promotera školskog pribora, učila i tehnike.
Ako bi svaki učenik pogledao svaki video bar jednom kanal bi generisao 414 miliona pregleda godišnje.
Mada zarada od reklama u velikome zavise od broja pregleda i YouTube algoritma, iz internet izvora vidi se da je generalno na 100 hiljada pregleda moguće zaraditi od $5 do $100 što bi u našem slučaju značilo $20 hiljada do $415 hiljada dolara godišnje. Međutim to je samo ako računamo maksimlano pomenuti broj pregleda koji bi u relanosti bio mnogo manji. U ovom trenutku nije moguće reći koji bi bio realni procenat pregleda i da li je to 10% ili manje od gore pomenutog.

Da bi se uspostavilo poverenje, slično imenu ovog sajta svi prihodi i rashodi bili bi potpuno transparentni i dostupni svima.

Koji su troškovi?

• Ideja je da se prvo svim predavačima koji snimaju video materijal, učestvuju u editovanju video materijala ili kreiranju titlova i prevoda pruži jednokratna isplata. Nakon toga saradnici bi dobijali male naknade na osnovu broja pregleda i popularnosti. Ako se uzme da svaki video košta $10 bilo bi potrebno $64000 za inicijalni video materijal. U prvo vreme da bi ideja uspela morala bi da se osloni na ljude koji su voljni da doniraju svoj rad, dok se ne pokaže da li je moguće okupiti dovoljno donatora ili napraviti platformu profitabilnom.
• Dalje, deo prikupljenog novca bi išao na razvoj informatičke platforme. Stalno zaposleni konsultanti predavači, programer i dizajneri bi napravili web aplikaciju koja bi mogla da služi svim školama u Srbiji.
• Deo novca bi takođe išao kao pomoć siromašnoj deci, za kupovinu najpotrebnijih školskih učila i hrane.
• I na kraju nakon odbijenog poreza, profit u slučaju da ga bude bilo bi bio usmeren kao pomoć za razvoj novih ideja i konstantno unapređenje postojećeg materijala.

Zašto?

Ova ideja je važna jer je baš pandemija pokazala kolika je njena neophodnost, naročito roditeljima koji treba da drže decu animiranu, zatvorenu unutar zidina stanova. Ideja je takođe dovoljno jednostavna i ne iziskuje ništa što već ne posedujemo; sve sto nam je potrebno je dobra volja i minimum kompijuterske tehnike i pismenosti. Ovaj projekt moze biti pokazna vežba da možemo ostvariti velika dela bez čekanja na državu ili bilo kog drugog.

Osim povećanja dostupnosti standardnog školskog programa svima, ova platforma bi takođe mogla da pruži osnovnu finansijsku i informatičku pismenost koja bi bila dovoljna da obezbedi alternativni prihod ili “džeparac”. Mada se na takve ideje u Srbiji može gledati prilično kontraverzno, na zapadu dece koja su uspela da zarade prilično bogatstvo pre srednje škole koristeći računarske veštine nisu retkost. Ovo nikako ne znači da decu treba terati da rade, ali je ovaj model svakako dobar za stvaranje radnih navika, a opet treba da bude takav da ne sputava one koji zaista žele i koji su talentovani. Vreme kad su se ljudi školovali za jedan posao za čitav život nestaje, a budućnost posla koje je pred name će biti mnogo dinamičnija, i shodno tome školski sistem treba prilagodi zahtevima budućeg društva i ekonomije.

Kako?

Da bi se ovo desilo nije potrebno čekati dozvolu, odobrenje ili tapkanje po ramenu raznih državnih ili drugih institucija, potrebna je samo dobra volja ljudi koji žele da pomognu se ovo desi. Naravno u pogrešnim rukama svaka vizija se lako može iskvariti. Ako vam ova ideja ima smisla i želite da se desi možete pomoći na mnogo načina: prosledite link ovag tekst nekome kome on može biti zanimljiv, ili možda prosvetnom radniku koji želi bolju Srbiju i koji bi voleo da učestvuje u ovoj ideji.
Ako ste neko ko želi da pomogne pošaljite mi e-mail na prozirno.sve [AT] gmail.com, a odatle ćemo se već lako organizovati.

Što se tiče ove ideje ili bilo koje ideje na ovom sajtu, šaljite mi svoje komenatare, ideje i predloge. Takođe biću vam zahvalan ako mi ukažete na slovne, gramatičke greške ili propuste semantičke prirode.

Dopune

23 April 2020

Nako što je ovaj članak objavljen, prvi čitaoci su mi ljubazno ukazali da slična digitalna učila već postoje, da li time ova ideja i dalje ima smisao i zašto, možete pročitati ovde “Digitalne škole - Izvodljivost”