Industrije budućnosti za nas

Šta treba da uradi Srbija da bi dostigla BDP od $740 milijardi (oko 650 milijardi evra) godišnje za 10 godina sa sadašnjih 45.9 milijardi evra?

Ovaj nerealni cilj je važan ne samo kao zvezda vodilja, nego i iz pozicije laterlanog mišljenja (Lateralno mišljenje - Edward De Bono - je kreativna veština koja se koncentriše na menjanje ideja, percepciju i koncept bez granica) kako bi naše kolektivno razmišljanje izašlo iz standardnih ustaljenih okvira.

Takođe važno je da bi se došlo do razumevanja da nas korumpirana država neće dovesti bliže takvom cilju. Međutim, država u kojoj su građani slobodni i mogu opušteno da razmišljaju bez brige o bazičnoj egzistenciji i nemaju straha od represivnih mera vlasti - hoće.

Razlog zašto su demokratije uspešnije od ostalih sistema je zato što omogućavaju pojedincima da iskažu svoj pun kreativni potencijal, dok ga represivni režimi suzbijaju.Shodno Maslovljevoj lestvici potreba kada su zadovoljene bazične potrebe i postoji egzistencijlna stabilnost, oslobađa se vreme za umni rad - a umni rad je u savremenom društvu uvek vredniji i više plaćen od fizičkog.

Pa tako samo razmišljajući izvan onoga što već imamo doćićemo do shvatanja da postoji mnogo boljih, efikasnijih i optimalnijih načina da se nešto uradi.

Primera radi, kada bi mogli da pitamo prosečnog stanovnika 1900. godine kakav mu je transport potreban, veoma je verovatno da bi odgovorili “želimo brže konje”, ali Henri Ford koji je 1908 izbacio iz svoje fabrike svoj prvi “Model T” nije razmišljao na taj način.

Moramo razmišljati izvan okvira onog što većina smatra da je moguće da bi postigli više od onog što većina smatra da je ostvarljivo - i na taj način ćemo stvoriti nove prilike.

U 15 veku čovek koji leti je bio izvan svakog poimanja, osim možda u mitovima i legendama stare Grčke, ali letenje je ipak okupiralo misli jednog Leonarda Da Vincija genijalnog pronalazača koji će svojim crtežima postaviti temelje nečemu što će u 19 veku dobiti naziv helikopter. Bitno je napomenuti da se rešenje brodske prevodnice istog proznalazača u manje više izvornoj i ne promenjenoj formi koristi i dalje svuda u svetu 6 vekova kasnije. Sve ovo je bilo moguće jer je Leonardo bio u službi kralja Fransoa I, koji je prepoznao njegov talenat postao mu lični prijatelj i bogato sponzorisao njegov rad oslabađajući njegovo vreme kako bi ga posvetio umnom radu.

Obzirom da naša nauka, istraživanje i razvoj kaskaju, najbolje što možemo uraditi ovom trenutku da bi ostvarili brži napredak su metode reverznog inženjeringa i to kroz pet koraka: preuzmi, nauči, unapredi, repliciraj i prodaj.

U tom pogledu sasvim su normalni dogovori o razmeni tehnologija. A gde to nije moguće, uvek se može kupiti određeni industrijski pogon od Kineza, rasklopiti i naći način kako da se unapredi baš kao što su to uradili Kinezi sa svim mogućim stranim tehnologijama.

Postavlja se pitanje koje su to grane privrede koje treba da razvijamo i da stavimo naglasak sledećih 10 godina i čemu bi se mogli nadati 2030. godine ako odigramo sve kako treba?

• Informatika - (vrednost 40 miliardi evra)

  • uslužna ili takozvani outsourcing gde srpski programeri rade na projektima stranih klijenata
  • naši tehnološko informatički startupi za lolakno tržište
  • naši startupi za svetsko tržište gde mi postajemo globalna “pijaca ili put” za sve korisnike interneta (Facebook, Viber, Tinder, TikTok…)

• AI - (vrednost 5 milijardi evra)

  • industrijska primena veštačke inteligencije kao pomoć u nauci ili poboljšanju efikasnosti industrijske proizvodnje

• Industrijske mašine i proizvodni pogodini (vrednost 10 milijardi evra)

  • industrijske mašina i pogoni za automatizaciju različitih proizvodnih grana (prehrambena, hemijska, mašinska…)
  • industrijski roboti (rastuća grana privrede u svetu za koju se računa da će prerasti vredenost od 41 milijardi dolara u 2020. godine)

• Energija (vrednost 20 milijardi evra proizvodnja električne energije + 10 milijardi evra proizvodnja panela/generatora + 10 milijardi evra baterije)

  • proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora kako za sopstvene potrebe tako i za izvoz iz sledećih izvora:

    • vetar
    • sunce
    • geo-termalni izvori
    • hidro-elektrane

  • proizvodnja generatora električne energije kao što su:

    • vetrogeneratori - Danska godišnje izveze 6 milijardi evra turbina
    • proizvodnja solarnih panela - potrebna nam je A-Z sopstvena proizvodnja pošto će nam trebati ogromna količina panela ne smemo dozvoliti da neprestano budemo zavisni od drugih
    • geo-termalni - izvori tehnologija prilično poznata moramo da napravimo našu proizvodnju
    • hidroelektrane - svi patenti su otvoreni a sami možemo napraviti inovacije dovoljne za naše potrebe.
      Nijedna od ovih gore navedenih tehnologija nije preterano komplikovana, i dodatno moramo savladiti elektronsku distribuciju ponude i potržnje kako bi demokratizovali ponudu i potražnju, čime bi svaki mali proizvođač po povoljnoj ceni mogao da prodaje ili naplaćuje usluge skladištenja električne energije.

  • baterije - obzirom da imamo sopstvene zalihe litijuma bilo bi šteta ne osvojiti potrebnu tehnologiju ili barem uzeti licencu za proizvodnju baterija, najgore što možemo uraditi je da prepustimo ovu priliku nekom drugom.

    Elektrifikacija je neminovnost ili ćemo to uraditi pre svih, dok se još su svi zauzeti naftom i ugljem mada znaju da moraju preći ili će nas neki budući strani monopolisti koji budu vladali ovim tehnologijama jednostavno pregaziti u vremenu i prostoru. Neophodno je da što pre stvorimo apsolutno čistu industriju koja će biti zadužbina koju ćemo ostaviti svojoj deci.

• Električni transport (vrednost najmanje 10 milijardi evra) više u posebanom članaku

  • sve vrste električnih vozila od trotineta, bicikli, motora i automobila pa sve do na samovozećih mašina za razne potrebe
  • novi koncepti izmenljivih baterija i transformirajućih vozila (izmenjivi motor sa trotineta na bicikla…)
  • dronovi kao sredstva monitoringa ali i dostave pošte

• Sadnja šuma - (ulaganje oko 2 milijarde eura povraćaj može biti višestruk svake godine) (vrednost 5 milijardi godišnje 2030)
  Kao naš deo projekta sadnje 1 trilion stabala da bi se ublažile klimatske promene, trebalo bi posaditi dodatnih 2 milijarde stabala u Srbiji, što pre to uradimo to bolje.
  Srbija ima prilično prostora koji bi se mogao pošumiti. Kao deo projekta mogu se korisiti vrste koje bi donele razne plodove kao što su orasi, jabuke, kruške itd. U svakom slučaju ta stabla moraju ostati u zasadu najmanje sledećih 20 godina dok se ne obori količina ugljen dioksida.
  Ovo može uposliti priličan broj sezonskih radnika ali takođe pokrenuti inovacije u oblasti automatizacije berbe ali i pravljenja gotovih proizvoda od voćarskih i koštunjavih plodova.
  Da ponovim, treba upakovati inovaciju i znanje i zatim takav proizvod izvoziti. U svetu postoji ogroman broj čokoladica i štanglica koje imaju organski zdrave sastojke kao osnovu.

• Farmaceutska i kozmetička industrija (vrednost 20 milijardi evra godišnje)
  Razvoj lekova kao produkt hemijske industrija tako i onih kreiranih iz lekovitog bilja je prilično profitabilna - u slučaju Irske farmaceutski sektor zapošljava 50 hiljada ljudi i ostvaruje 55 milijardi evra izvoza.
  Kozmetička industrija je takođe ogroman biznis koji ima ogromnu konkurenciju ali i prostor za inovacije pri čemu je potržnja za organskim proizvodima posebno velika: sapuni, pomade, bijni lekovi, šamponi… sve što ima oznaku organski i prirodno razgradivo postaje sve traženije.

• Recikliranje (vrednost 2 milijarde evra)

  • sveukpunog smeća koje proizvodimo, Švedska napaja dobar deo zemlje sagorevajući na specijalni način smeće koje uvozi iz drugih zemalja. I mada ovo nije recikliranje mnogo je bolje od plastike koja završava u okeanima, rekama ili na deponijama. U budućnosti će naročito biti važno razviti tehnologiju za recikliranje solarnih panela i elektronike.

• Hrana / poljoprivreda (vrednost 5 milijardi evra)

  • primarne sirovine treba da proizvodimo prvenstveno za sebe
    • kvalitetna pšenica, kukuruz, šećer, meso mora prvo zadovoljiti naše potrebe.
    • ono što možemo proizvesti treba zabraniti uvoz strane ne kvalitetne jeftine robe.
    • prestati izvoziti sirovine i preorjentisati se na izvoz gotovih proizvoda
  • stvoriti dugotrajne zalihe, kako bi obezbedili sigurnost u slučaju elementarnih nepogoda ili dugotrajnih katastrofa svetskih razmera
  • kreirati zdravu hranu ali i proizvode koji se koriste u svemirskim misijama - (liofilizacija mora postati rasprostranjenija kako ne bi bacali proizvedeno kada je cena niska)
  • sprečiti manipulacije izvoznika i hladnjačara, stvoriti liberalnije tržište na kome svako ko želi može biti izvoznik, ukinuti monopol izvoza.

• Turizam (vrednost 10 milijardi evra)
  Ako je 2019 Srbija zaradila skoro 1.5 milijardi evra i ako Novi Zeland može da zaradi 34 milijarde NZ$ (oko 19.5 milijardi evra) od domaćeg i stranog turizma sa pažljivom strategijom i ulaganjem možda mi možemo zaraditi barem pola od toga, nudeći futuristička ekološka iskustva koja su u skladu sa prethodno navedenim granama privrede (elektrifikacija i zdrava hemijski ne tretirana hrana).

  • tradicionalni seoski turizam
  • futuristički eko turizam
  • adrenalinska iskustva i prirodne avanture

• Preduzetništvo i inovacije u raznim oblastima (vrednost 3 milijardi evra)

Sve u svemu ovo bi značilo da možemo dostići nekih 150 milijardi evra BDP-a do 2030. godine. Da bi se približili Irskoj i onih 650 milijardi evra godišnje morali bi značajno da unapredimo infrastrukturu, školski sistem, preduzetništvo ali i uložiti značajna sredstva u istraživanje i razvoj.

Na kraju ako mislimo da uspemo u ekonomskom usponu, moraćemo da proširimo investicije izvan sopstvenih granica, kako na zemlje regiona tako i na mnoge druge zemlje. Nalazeći način da efikasnije uradimo ono što nam je potrebno, kao bi ostvarili ciljeve koje želimo da postignemo.