Da bi počeli razmatrati načine kako ekonomski ojačati Srbiju, i naravno kako bi se pomoglo onima kojima su ovi tekstovi namenjeni da izađu iz takozvane “pacovske trke” koja traje već neko duže vreme na ovim prostorima treba razmotriti mnogo toga. Treba razmotriti: stanje kako u zemlji tako i u svetu, postojeći kapitalizam, ekonomske i demografske parametre, prirodu političkog sistema i moguća male promene koje bi mogle pozitivno uticati na poboljšanje. Obzirom da je ovo previše opširno da bi se napisalo u jednom tekstu biće razbijeno u mnogo manjih tekstova.
Brojevi i proračuni koji će biti u tekstovima neće biti komplikovana, a bitni su da bi se stekao nekakav osećaj reda veličina o kojima se pripoveda.
Biće da bi živelo mora razmenjivati informacije, energiju i hranljive materije.
Unutar tela informaciji putuju kroz mrežu nerava do centralnog nervnog sistema koji ih obradjuje, rasporedjujući hranljive materije putem krvotoka tamo gde su potrebne. Slično ovome država ima svoj krvotok i nervni sistem. Od toga koliko je dobra ta: informaciono/transportna mreža, organi kao i svaka ćelija u organizmu - zavisiće koliko će telo biti sposobno da se prilagodi spoljašnjim izazovima. Sve to će zatim posledično uticati na kvalitet života.
Telo može imati ekstremno jake mišiće i skelet, ali ako oni izgube vezu sa nervnim sistemom biće beskorisni. Povreda kičmenog stuba perspektivnog sportistu može lako pretvoriti u biljku. Bez komunikacije i stimulansa, mišići vremenom atrofiraju i nestaju.
Država je veoma slična ovome, ali koristеći ovakve analogije kojom se država poredi sa ljudskim telom može se lako upasti u zabludu da je politički vrh - mozak države. Centralni nervni sistem države čine ustav, zakoni, kultura, znanje, vera, običaji i najvažnije ljudi i njihova volja. U tom sistemu politički vrh je samo privremeni proces i ništa više od toga - nekad dobar, nekad loš ali uvek privremen. Ovo je izuzetno dobra stvar jer znači da je promena u našim rukama.
Da bi se sistem poboljšao potrebno je optimizovati njegove delove. Međutim, treba imati na umu da postoje ograničenja. Da bi se dostigao maksimalni učinak delovi moraju biti sinhronizovani. Na primer, bez obzira koliko su brzi nervni signali, ako krvotok ima mali kapacitet hranljive materije neće na vreme stići tamo gde trebaju. Isto tako bez obzira koliki je dobar i prohodan krvotok, i koliko je nervni sistem brz i sposoban da obradi informacije, ako nema dovoljno hrane, krvotokom neće imati šta da prenese a ćelije će ostati gladne.
Postoji dve slične izreke “Ne vidi šumu od drveta” i “Ne vidi stablo od šume”, jedna govori da ako stvari posmatramo previše globalno možemo izgubiti iz vida detalje dok druga da se fokusiranjem na pojedinosti iz vida može izgubiti globalna slika. Da bi poboljšali trenutno stanje biće potrebno da poboljšamo mnoge sisteme u državi ali takođe biće potrebna promena u ljudima kako bi se prilagodili tim promenama.
“Na dobro se lako navići”
Kad se raspravlja o promenama često dolazi do otpora jer često zamišljamo represivne mere koje se nameću pojedincu, ovi tekstovi su daleko od bilo čega sličnog. Da bi se promenila: naprava, navika, struktura, sistem - potrebna je ideja, i akcija koja će nakon nje uslediti. Ovi tekstovi treba da budu shvaćeni kao poziv na tu akciju.
Pre mnogo godina ljudi za sopstvene potrebe donosili vodu iz bunara. I to je bio težak posao često rezultujući izbegavanjem održavanja najosnovnije higijene. Zatim je neko izmislio pumpu koja je gurala vodu iz rezervoara, kroz cevi do lokacije gde je voda bila potrebna. Da bi došlo do te promene, neko je morao da zamisli tako nešto, da napravi cevi, pumpu, česmu, a ljudi su na kraju morali da prihvate novi način. Obzirom da je novi način značio olakšanje posla i privikavanje na bolje, promena nije iziskivala napor.
Svaki dan čovek ima prilično veliki broj opcije koje može odabrati. Njegov dan će se odvijati shodno tim izborima. U trenutku kada se probudite, odluka dali ćete otići da spremite kafu, pojedete doručak ili spontano zapucate za Pariz imaju sličnu težinu. Međutim, način kako vagamo koju ćemo od tih opcija odabrati često zavisi od želja, straha, volje, mogućih posledica naših akcija ali često i od ustaljenog automatizma na koji smo se navikli i kome se prepuštamo.
Da bi se desilo nešto drugačije u odnosu na ono što već jeste - treba pokušati nešto novo. Ovo pravilo važi kako za najmanju jedinku društva, tako i za čitavu ljudsku civilizaciju. Naravno, da bi došli do cilja kome težimo, biće neophodno da platimo cenu svakog od tih odabranih puteva.
Prvo ćemo razmotriti trenutno stanje a nakon toga koji su to moguće opcije pred nama, razmatrajući prethodno infrastrukturne temlj kao što su telekomunikacije, informatika, transportna i finansijska mreža. Radovi na većini ovih stvari su već započeti ja ću pokušati da analizirati šta je dodatno neophodno da bi se zemlja ubrzanije razvijala i ostvarila neke od svojih kolektivnih ciljeva.
Pa da krenemo, sa sledećim tekstom - Stanje